Rečni putevi su važan resurs kako bi transport bio ekonomski i ekološki održiv, zaključak je ambasadora Evropske unije Emanuelea Žiofrea, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrutkture Tomislava Momirovića i direktora Evropske investicione banke Alesandra Bragoncija nakon posete Prahovu. Na toj lokaciji nalaze se brodovi zaostali iz Drugog svetskog rata, koji sužavaju plovidbu, predstavljaju bezbednosnu pretnju i usporavaju brodove na važnoj trgovinskoj ruti.
Dunav je po veličini druga reka Evrope koja teče kroz čak deset zemalja. Nastaje spajanjem dve manje reke na planini Švarcvald, u Nemačkoj, uliva se u Crno more na teritoriji Rumunije i deo je plovnog kanala Rajna‒Majna‒Dunav. Plovan je celim svojim tokom kroz Srbiju (588 km), ali u Đerdapskoj klisuri, ispod luke Prahovo, plovni put Dunava se znatno sužava, usled brojnih plovila koja su tu potopljena krajem Drugog svetskog rata.Plovni put obično je širok 180 metara, ali prisustvo plovila sužava putanju na svega 100 metara. Potopljeni brodovi ugrožavaju plovni put naročito kada je vodostaj reke nizak, kao prethodnih nekoliko nedelja. Olupine brodova obično su ispod nivoa vode, a sada su vidljive upravo zbog spuštanja nivoa vodostaja.