Paket proširenja 2022: Evropska komisija ocenjuje reforme na Zapadnom Balkanu i Turskoj i preporučuje da se Bosni i Hercegovini dodeli status kandidata

izvor   Media EU info mreža  postavio Energy press

Evropska komisija danas je usvojila Paket proširenja za 2022. godinu, pružajući detaljnu procenu stanja i napretka koji su Zapadni Balkan i Turska ostvarile na njihovom putu ka Evropskoj uniji, sa posebnim fokusom na sprovođenju fundamentalnih reformi i jasnim smernicama o reformskim prioritetima koji su pred nama.

Komisija preporučuje da Savet odobri Bosni i Hercegovini status kandidata, uz razumevanje da je preduzet niz koraka za jačanje demokratije, funkcionalnosti državnih institucija, vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, garantovanja slobode medija i upravljanje migracijama u zemlji. Komisija će nastaviti da podržava reformske napore i ubrzava integraciju Zapadnog Balkana u celini.

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku/potpredsednik Evropske komisije, Žozep Borelj, izjavio je: „Danas preporučujemo Savetu da Bosni i Hercegovini odobri status kandidata. Unosimo pozitivnu dinamiku u proces i nadamo se da će region iskoristiti ovu šansu da sprovede ključne reformi. U tom smislu ne procenjujemo samo učinak partnera, već́ njihov učinak kao budućih država članica. Procene koje sada iznosimo odnose se i na tip Unije koju želimo u budućnosti. I jasno je da verujemo u evropsku budućnost naših partnera. Brutalna invazija Rusije na Ukrajinu jasno ističe značaj proširenja EU koje sada dobija novi geopolitički značaj. To je dugoročno ulaganje u mir, prosperitet i stabilnost našeg kontinenta“.

Predstavljajući ovogodišnji paket, koji se sastoji od Saopštenja o politici proširenja EU i godišnjih izveštaja, komesar za susedstvo i proširenje, Oliver Varheji, rekao je: „Politika proširenja Evropske unije je geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbednost i društveno-ekonomski rast našeg evropskog kontinenta. Naši izveštaji nude činjeničnu i fer ocenu i jasne smernice upravo kako bi omogućili partnerima da prepoznaju gde treba da ubrzaju reforme kako bi napredovali. Alternativa ne postoji i u našem je zajedničkom interesu da ubrzamo proces integracije, počevši od država Zapadnog Balkana, gde već dugi niz godina ulažemo kako bismo ih približili EU. Preporuka da se dodeli status kandidata istorijski je trenutak za građane Bosne i Hercegovine. Pozivam čelnike ove zemlje da maksimalno iskoriste ovu istorijsku šansu i brzo nastave s koracima navedenim u našoj preporuci. Ovo će ponovo pokrenuti rad na reformama i ispunjavanju 14 ključnih prioriteta određenih u Mišljenju Komisije, koji ostaju ključni za otvaranje pristupnih pregovora.”

 Zapadni Balkan

U slučaju Crne Gore, prioritet daljeg ukupnog napretka u pregovorima ostaje ispunjavanje privremenih merila vladavine prava postavljenih u poglavljima 23 i 24. Da bi postigla ovu prekretnicu, Crna Gora treba da intenzivira napore na rešavanju otvorenih pitanja, uključujući kritične oblasti slobode izražavanja i slobode medija i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i kredibiliteta pravosuđa. Ovo zahteva političku stabilnost i konstruktivan angažman svih zainteresovanih strana, što će dovesti do uspostavljanja stabilne vlade i širokog političkog konsenzusa u Parlamentu o ključnim reformama. 

Srbija bi prioritetno trebalo da uspostavi vladu, čvrsto posvećenu strateškom pravcu i reformskom putu EU. Neophodni su dalji rad i politička posvećenost kako bi se nastavile i produbile reforme i otklonili nedostaci, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija, slobode okupljanja i domaćeg postupanja sa ratnim zločinima. Srbija takođe treba prioritetno da unapredi svoju usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU koja je značajno opala. Takođe treba da se snažno bori sa svim oblicima dezinformacija.

Albanija i Severna Makedonija su otvorile novu fazu u svojim odnosima sa EU nakon prve međuvladine konferencije o pristupnim pregovorima 19. jula 2022. Albanija i Severna Makedonija treba da dodatno intenziviraju napore u ključnim oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i borbu protiv organizovanog kriminala. Albanija takođe mora da se pozabavi imovinskim pravima, pitanjima manjina i slobodom izražavanja.

U junu 2022. godine Evropski savet je izrazio spremnost da Bosni i Hercegovini dodeli status zemlje kandidata i pozvao Komisiju da izveštava o implementaciji 14 ključnih prioriteta, sa posebnom pažnjom na one koji čine značajan set reformi. Uprkos političkim previranjima i nedavno održanim opštim izborima, lideri političkih partija zastupljenih u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine u junu 2022. godine opredelili su se za principe za osiguranje funkcionalne Bosne i Hercegovine koja napreduje na evropskom putu. Ispunjavanje 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Komisije o zahtevu zemlje za članstvo u EU omogućiće preporuku za otvaranje pregovora o pristupanju EU.

Kosovo treba da intenzivira svoje napore na jačanju demokratije, javne uprave, vladavine prava i borbi protiv korupcije. Komisija ostaje pri svojoj oceni iz jula 2018. da je Kosovo ispunilo sve kriterijume za liberalizaciju viznog režima i da bi predlog, koji je još uvek na čekanju u Savetu, trebalo da bude hitno na dnevnom redu.

Turska

U oblasti demokratije, vladavine prava i osnovnih prava, Turska treba prioritetno da preokrene negativan trend tako što će se pozabaviti slabljenjem efektivnih kontrola i ravnoteže u političkom sistemu. Dijalog o vladavini prava i osnovnim pravima ostaje sastavni deo odnosa EU-Turska. Osnovne činjenice koje su dovele do ocene da su pregovori o pristupanju Turske faktički stali, još uvek postoje. 

Evropski savet je u više navrata potvrdio svoj strateški interes za stabilno i sigurno okruženje u istočnom Mediteranu i za razvoj kooperativnih i obostrano korisnih odnosa sa Turskom. Međutim, situacija u istočnom Mediteranu ponovo se zaoštrila. Turska mora poštovati suverenitet i teritorijalni integritet svih država članica EU. 

Kontinuirana politika Turske da se ne usklađuje sa restriktivnim merama protiv Rusije izaziva zabrinutost zbog slobodnog prometa proizvoda, uključujući robu dvostruke namene, unutar carinske unije EU i Turske. Turska takođe treba da preduzme odlučne korake da poboljša usklađivanje sa ZSBP EU (Zajednička spoljna i bezbednosna politika), uključujući restriktivne mere EU, i izbegne radnje koje su u suprotnosti sa navedenim ciljem obe zemlje da se pridruže EU. 

Turska ostaje ključni partner za Evropsku uniju u suštinskim oblastima od zajedničkog interesa, kao što su migracije, borba protiv terorizma, ekonomija, trgovina, energija, bezbednost hrane i transport. Nastavljeni su dijalozi na visokom nivou i intenzivirani angažman u ovim oblastima. Turska je olakšala dijalog između Rusije i Ukrajine i odigrala ključnu ulogu u sporazumu o izvozu žitarica, iako je takođe odlučila da poveća trgovinske i finansijske odnose sa Rusijom.

Sada je na Evropskom savetu da razmotri današnje preporuke Komisije i donese odluke o budućim koracima.