SINOS na 20 godina postojanja: Platformom za socijalni dijalog do granskog kolektivnog ugovora

IZVOR: UNS

Istraživanje koje je sproveo Sindikat novinara Srbije (SINOS) pokazuje da je sve više novinara koji rade na nesigurnim radnim mestima, sa „labavim ugovorima“, malim i neredovnim zaradama, često prinuđenih da uz novinarski rade i druge poslove, rekla je predsednica SINOS-a Dragana Čabarkapa u Pres centru UNS-a, na obeležavanju 20 godina postojanja ovog sindikata.

Čabarkapa je pozvala Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), kao i sve sindikate u medijima, da zajedno naprave platformu za uspostavljanje socijalnog dijaloga koji će voditi do potpisivanja posebnog granskog kolektivnog ugovora.

 Od ovih udruženja i medijskih sindikata članovi SINOS-a su tražili i zajednički sastanak na kojem bi dogovorili osnovni dokument za pregovore sa vlasnicima medija.

 „Teško je usaglasiti se na prostoru u kome su novinari podeljeni i suprotstavljeni, gde poslodavci zabranjuju sindikalno organizovanje, a sami beže od udruživanja i pregovaranja sa predstavnicima zaposlenih, i gde država na sve to ćuti“, rekla je Čabarkapa.

Saradnju svih udruženja i sindikata Čabarkapa je istakla kao rođendansku želju koja bi vratila nekadašnji ugled „sedmoj sili“. Važnost te saradnje naglašena je i u Proglasu koji je objavio Sindikat novinara Srbije.

Predsednica podružnice SINOS-a Ivana Kovačić je, odgovarajući na pitanje novinarke Sport kluba u vezi sa stanjem u medijskoj kući u kojoj radi, ocenila situaciju u Večernjim novostima netransparentnom.

 „Od juče imamo novu izvršnu direktorku, dok je bivši izvršni direktor prešao na mesto savetnika. Jedan od najboljih kolektivnih ugovora koji je potpisan 2006. godine trenutno ne važi. Poslodavac iz nekog nepoznatog razloga odlaže potpisivanje novog i ne postoji nikakva komunikacija između Sindikata i poslodavca jer se oglušavaju na svaki naš zahtev“, rekla je Kovačić.

 Na isto pitanje, predsednik podružnice SINOS-a u RTS-u Dušan Veličković rekao je da su plate redovne, ali da postoji disproporcija u primanjima medijskih radnika.

 „Primanja se razlikuju – marginalizovani ljudi imaju minimalna primanja dok favorizovane kolege imaju ekstra primanja. Deluje preko ekrana da sve funkcioniše, da pobeđujemo na svetskim prvenstvima, pripremamo novogodišnji program, imamo sportske manifestacije zabavnog karaktera i da informativni program radi, ali nije sve savršeno. Učeni smo da donosimo vesti i da budemo tvorci i izvor tih vesti, ali i kod nas ima tog copy-paste novinarstva“, istakao je Veličković.

 Da plate nisu svuda redovne i da 70 odsto novinara prima plate niže od proseka u Srbiji, rekla je predsednica SINOS-a i dodala da je stanje najgore u lokalnim medijima.

 „Osam sati radnog vremena – to je za njih pojam, jer rade i po deset sati dnevno. Ne rade jedan posao, već više poslova, jer ne pišu samo za štampana već i za onlajn izdanja“, rekla je predsednica SINOS-a.

 Zaštitu radničkih prava kao najznačajniji preduslov za slobodu medija istakla je predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) i Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever, koja se uključila putem video-poziva.

 „Samo novinarka i novinar čiji su radnički uslovi zaštićeni i koji imaju sigurnu egzistenciju, mogu sigurno pisati“, rekla je.

 Pomaci na nivou Srbije, Hrvatske, regiona i čitave Evrope su, kaže Sever, od izuzetnog značaja za zaštitu profesionalnih prava novinara.

 Kako je istakla Sever, borba za kolektivne ugovore za sindikate koji mogu pregovarati sa poslodavcima i na taj način ojačati svoj položaj od izuzetnog je značaja. Ipak, dodala je da su Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina slabe po tom pitanju, te da je za ove države značajna međusobna saradnja kako bi se ojačala prava novinara.

 I pomoćnik generalnog sekretara Međunarodne federacije novinara Džeremi Dir je, obrativši se putem video-snimka, rekao samo kolektivna moć udruženja kao što je SINOS, može pomoći novinarima da se suoče sa lošim stanjem u medijskoj sferi.

 „Obeležavanje godišnjice nije moglo doći u važnije vreme za novinare i novinarstvo nego danas, kada se suočavamo sa sve učestalijim oflajn i onlajn pretnjama, dezinformacije podrivaju kvalitet u novinarstvu, a male plate čine novinare ranjivim na pritisak, korupciju i samocenzuru“, rekao je Dir.

 Da je mnogo problema, poteškoća i izazova koji su motivacija za sve veću borbu za prava novinara istakla je predsednica Sindikata novinara Bugarske Snežana Todorov.

 Todorov je rekla da postoji višegodišnja saradnja između SINOS-a i Sindikata novinara Bugarske i da trenutno sarađuju na zajedničkom projektu, novinarima u Srbiji je poručila da uvek mogu računati na njihovu podršku.

Povodom dve decenije postojanja SINOS-a, uručeno je priznanje za izuzetan doprinos za jačanje ovog sindikata novinarki RTV-a Nadi Kalkan.

  Za inicijativu osnivanja sindikalne organizacija, finansijsku, logističku podršku i okupljanje članstva, zahvalnica je uručena generalnom sekretaru UNS-a Ninu Brajoviću, a on je SINOS-u poklonio „Hroniku Udruženja novinara Srbije“, u kojoj je obrađen istorijat nastanka SINOS-a.

 „Nakon intenzivne komunikacije sa Sindikatom novinara Hrvatske i Hrvatskim novinarskim društvom, videli smo posle 2002. godine model koji bi odgovarao i nama. Nisu prilike u Hrvatskoj i Srbiji ni slične jer ovde ima više udruženja novinara i mnogo sindikata, ali smo videli da u Hrvatskoj, gde postoji jedno udruženje, funkcioniše i sindikat sa pretežno istim članstvom. Mislili smo da je dobro da se to uradi i u Srbiji“, rekao je Brajović.

 Generalni sekretar UNS-a dodao je da su sindikati i novinarske organizacije u poslednjoj deceniji dvadesetog veka bili politizovani, te da je bilo neophodno osnivanje ovakvog sindikata.

 „Nisu nam potrebni politizovani sindikati niti politizovana udruženja novinara već novinarska solidarnost i profesionalizam“, rekao je Brajović.

 Za saradnju i solidarnost zahvalnicu je dobila i Marinka Boljkovac Borković, zbog podrške za pristupanje SINOS-a EFJ-u i IFJ-u, kao i bivši predsednik EFJ-a Arni Kening.

 Zahvalnica je uručena i profesoru Stanku Crnobrnji zbog podučavanja studenata o značaju jakih sindikata u odbrani radnih i profesionalnih prava medijskih radnika, kao i Tatjani Rakić za višegodišnju podršku u jačanju sindikata i uspostavljanje socijalnog dijaloga u medijskoj sferi.

 Priznanja su uručena i uredniku Radio Beograda 2 Radomanu Kanjevcu , kao i uredniku onlajn izdanja dnevnog lista Danas Bojanu Cvejiću.

 Iz Proglasa SINOS-a

 Novinari u Srbiji danas rade u neregularnim uslovima – jedni bez ugovora o radu, drugi sa neredovnim i minimalnim zaradama, treći bez plaćenog prekovremenog rada, četvrti bez slobodnih dana i godišnjeg odmora, a peti bez zdravstvenog osiguranja.

 Ako medijske gazde ne žele dijalog sa novinarima i medijskim stručnjacima i nemaju volje da postave pravila koja bi svima omogućila profesionalan angažman, povežimo se mi sa druge strane stola i dignimo glas protiv statusa nadničara, kako nas je nazvao sociolog Srećko Mihajlović, koji je istraživanjem utvrdio da su nam prava do te mere ugrožena.

 Nastanak SINOS-a

Na inicijativu Udruženja novinara Srbije (UNS) i uz podršku Sindikata novinara Hrvatske, rešenjem Ministarstva za rad na današnji dan, pre 20 godina, osnovan je SINOS. Osnivači Sindikata su Nataša Lekić, Luka Mijatović, Miroslav Pušić, Žarko Simović, Smilja Radetić, Novka Ilić, Danijela Ćirović, Marica Vuković, Dragan Bogutović i Brankica Ristić.