UNFPA: Osam od deset starijih ljudi smatra da je usamljeno

Saopštenje UNFPA  foto E.V.

Pružanje konkretne podrške starijim ljudima u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao što je kupovina namirnica, od suštinskog je značaja za smanjenje usamljenosti, pokazalo je novo istraživanje Populacionog fonda Ujedinjenih nacija i Univerzitetskog koledža u Londonu.

Istraživanje je sprovedeno sredinom 2021. godine među osobama starosti od 65 do 85 godina u šest zemalja i teritorija istočne Evrope.  

„Usamljenost predstavlja veliki rizik za fizičko i mentalno zdravlje starijih ljudi i podriva napore  u promociji zdravog i aktivnog starenja“, rekla je Đulija Valeze, direktorka UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju.

„Ovo istraživanje nam pomaže da bolje razumemo faktore rizika za usamljenost i pronađemo načine kako bismo smanjili učestalost usamljenosti u starijoj dobi. Pandemija KOVID-19 je usmerila pažnju na probleme sa kojima se suočavaju mnogi stariji ljudi, ali i pružila priliku za suočavanje sa usamljenošću i napredak u stvaranju društava za sve generacije“, dodala je Valeze.

U istočnoj Evropi stanovništvo ubrzano stari zbog produženog životnog veka, niske stope fertiliteta i visoke stope migracija. U ovom kontekstu, ključno je da se ljudima osigura dobro zdravlje u starosti, kao i aktivno učestvovanje u društvenim aktivnostima. Međutim, prema istraživanju, osam od deset starijih ljudi, odnosno 79%, smatra da je umereno ili izuzetno usamljeno.

„Zaključak da je nedostatak konkretne podrške značajan faktor rizika za usamljenost jasan je pokazatelj potrebe za buduće uključivanje u rešavanje izazova usamljenosti među starijim osobama. Praćenje ovih pokazatelja može dati pravi smer podršci zdravom starenju ljudi u regionu“, rekla je Tara Kek, profesorka na Univerzitetskom koledžu u Londonu, koja je vodila istraživanje.

Istraživanje otkriva da, pored nedostatka konkretne podrške, faktori rizika za usamljenost uključuju i nedostatak društvenih kontakata, nedostatak osobe sa kojom bi se provodilo prijatno vreme i nizak nivo socijalnog samopouzdanja.

S druge strane, istraživanje je pokazalo određenu povezanost između nivoa emocionalne podrške i usamljenosti. Nekoliko drugih faktora rizika je samo blago povezano sa usamljenošću: samački život, generalni nivo sreće, obraćanje za pomoć u vezi sa mentalnim zdravljem, poteškoće sa sluhom, nedostatak pozitivne društvene podrške i osećaja bliskosti.

Brojne druge demografske mere takođe nisu bile povezane sa usamljenošću: bračni status, rod, život u urbanim ili ruralnim sredinama, zadovoljstvo finansijskom situacijom, sveukupno zdravstveno stanje, pristup i korišćenje interneta, vrste društvenih aktivnosti pre ili tokom pandemije KOVID-19.

Faktori rizika variraju u zavisnosti od zemlje i teritorije, iako su nivoi usamljenosti bili slični u svih šest zemalja i teritorija pokrivenih istraživanjem.

Istraživanje preporučuje usvajanje nacionalnih politika koje štite prava i dostojanstvo starijih osoba, sa naglaskom na zdravlje i dobrobit, i naglašava potrebu za programskim promenama, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou, kako bi se obezbedila konkretna podrška starijim osobama.

Promene mogu uključivati medicinske kućne posete, volontere/ke u zajednici za pružanje svakodnevne podrške, telefonsku ili virtuelnu medicinsku i socijalnu podršku. Razvijanje ciljanih grupnih aktivnosti, u dnevnim centrima ili sličnim prostorima za zdravo i aktivno starenje, može biti jedan od efikasnih načina za stvaranje i širenje društvenih mreža starijih ljudi i pružanje konkretne podrške zajednici.

Podelite

0

20

20

20