KONFERENCIJA O BIOMETRIJSKIM PODACIMA I VIDEO NADZORU JAVNIH PROSTORA
6 јуна, 2023EU INFO MREŽA
Međunarodna Konferencija o biometrijskim podacima i video nadzoru javnih prostora, održana u Privrednoj komori Srbije, omogućila je da se naučnici, aktivisti i praktičari u Srbiji upoznaju sa praksama u državama članicama EU u vezi sa ovom oblašću. Iskustva o kojima su govorili stručnjaci iz EU, značajno su doprinela tome da domaći stručnjaci sagledaju izazove u vezi sa korišćenjem kamera za video nadzor i biometrijsko prepoznavanje i primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Konferencija je podržana od strane projekta „Jačanje vladavine prava u Republici Srbiji“ zajednički finansiranim od strane EU i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), dok je za implementaciju projektnih aktivnosti u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti zadužen Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).
Korišćenjenje kamera za video nadzor i biometrijsko prepoznavanje posebno je važna tema u okviru EU, koja pokušava da pomiri dve suprotstavljene strane – zahtev za bezbednošću i zahtev za zaštitom privatnosti. Više o problematici dostupnosti biometrijskih podataka i potencijalne povrede prava na privatnost na otvaranju konferencije istakao je gospodin Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti:
„Ovde smo danas zbog značajnog događaja organizovanog na temu koja talasa javnost i dobija sve više značaja, sa razvojem tehnologije, digitalizacijom i napretkom veštačke inteligencije. U nameri da se zaštite prava građana, a pre svega ona prava koja štiti Poverenik, to znači zaštite privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, organizovali smo ovu Konferenciju koja se tiče obrade biometrijskih podataka i posebno, modernog vida video nadzora na javnim prostorima. U Republici Srbiji ovakva tehnologija još nije u upotrebi i nije rešena Zakonom, ali u mnogim državama jeste, zbog čega će nam biti posebno dragocena iskustva stručnjaka iz zemalja EU koja ćemo danas čuti i koja ćemo moći da iskoristimo kada budemo osmišljavali našu politiku i zakone“.
Nj.E. Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji, takođe se obratila učesnicima konferencije istakavši da video nadzor i način na koji ga treba upotrebljavati predstavlja jednu važnu temu u sferi javnog sektora, ne samo za Srbiju već i za EU.
„Ovom temom pokrivamo dve kontradiktorne stvari. Sa jedne strane naši građani žele da budu zaštićeni i bezbedni, a sa druge strane žele da njihovi podaci budu zaštićeni i da se ne zloupotrebljavaju“, istakla je Konrad dodajući u uvodnom obraćanju da su osnovna prava, demokratija i vladavina prava temelj EU, a povelja o osnovnim pravima Evropske unije u svom članu 8 garantuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti. „Takvi podaci moraju biti obrađeni pošteno u određene svrhe i na osnovu pristanka dotične osobe ili nekog drugog legitimnog osnova utvrđenog zakonom“, zaključila je Konrad.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije, pozdravila je pravovremenu debatu o važnom izazovu savremenog sveta – pronalaženje ravnoteže između tehnološkog napretka, javne bezbednosti i unapređenja osnovnih prava, uključujući pravo na privatnost. Pozdravljajući konsultacije sa civilnim sektorom o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, ona je ukazala na potrebu da se proceni srazmernost i neophodnost predloženog sistema video nadzora u javnim prostorima i obrade podataka o softveru ličnosti za prepoznavanje lica. Ona je dalje istakla važnost Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pred donošenje novih propisa, kao i da se odredbe svih drugih zakona koji regulišu ili utiču na obradu podataka o ličnosti usklađene sa okvirnim zakonom.
Svoja zapažanja sa prisutnima su podelili i Milica Bondžić, zamenica sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova kao i Vladimir N. Cvetković, dekan Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
Razlike u pristupanju ovoj temi postoje i među državama članicama EU, a svoja iskustva i načine rešavanja problema predstavili su na Konferenciji stručnjaci iz Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Estonije i Poljske, a njihova izlaganja biće objavljena u Zborniku radova.
0
20
20
20
