Bratislav Andjelković umetnik iz Vučja slika na kamenu – Kažu da kamen može da progovori

postavio Energy press

Poznati umetnik neobičnog senzibiliteta, poznat kao BATA IZ VUČJA (Bratislav Anđelković), koji živi i stvara okružen prirodom i kamenom u kanjonu reke Vučjanke, tako što slika na kamenu (kamene ploče kojima su se nekada pokrivale kuće i vajati), drvetu (koristi sinije, tronoške, stolice, preslice, drvene lopate za hleb i lepinje, opanke), predmetima za svakodnevnu upotrebu i platnu.

Ovaj veliki dobrotvor i humanista, izlagao je u zemlji i inostranstvu, a inspiraciju za svoj rad pronalazi u našim srpskim korenima, srednjovekovnoj istoriji i pravoslavlju.

Imao je nekoliko izložba pod nazivom „Budimo ljudi” u Kuršumliji, Leskovcu, Vlasotincu, Lebanu, Vučju, Beogradu, Kovinu, Vršcu i Arilju.
Izložbu obično prati izuzetan dvodelni dokumentarni film Nebojše Ilića Ilketa „KAMEN DREVNOG SNEVAČA”, koji govori o stvaralaštvu ovog originalnog stvaraoca. Film je više puta nagrađivan, a jedna od nagrada je „Bronzani vitez“ na festivalu u Moskvi.

Najčešće slika u prirodi – u Skobaljić gradu, Đavoljoj varoši, na Vlasinskom jezeru, u Sijarinskoj banji, u crkvama, hotelima i drugim ustanovama. Radi dela velikih dimenzija, ali i minijature veličine od jednog milimetra do nekoliko centimetara. Tako je na zrnima pšenice naslikao lozu Nemanjića, na peru za pisanje Vuka Karadžića, a na zrnu šibice lik Svetog Save. Za gledanje takvih slika potrebna je lupa. Brojne kamene freske je podario našim hramovima.

Uradio je 14 portreta bivšeg srpskog patrijarha Pavla, deset portreta na daskama, dva na kamenu i dva na platnu.
„Ova dela nastala su posle likovne kolonije koja je održana jula 2013 godine na Vlasini, u okviru Međunarodnog festivala dokumentarnog filma „Mefest”. Tada sam uradio dva patrijarhova portreta u kamenu, a posle toga sam nastavio rad na ciklusu „Budimo ljudi”. Izabrao sam drvo i kamen, moj omiljeni materijal, da bih im dao novu dušu, da nastave da žive s mojim delima. Patrijarhov lik preobražava se iz slike u sliku, sve su različite, a kroz njegov blagi izraz lica predstavljena su osećanja i raspoloženje srpskog naroda. Nije bilo lako naslikati portrete jedne takve ličnosti – kaže Bata za „Politiku”.

Prvi portret patrijarha Pavla, Anđelković je naslikao dan posle njegove smrti. Reč je o muralu na kamenu i medijapanu, veličine 180 puta 150 santimetara, oslikanom u Zavodu za specijalizovanu rehabilitaciju, poznatom pod imenom „Anemija”, u Ivanjici, koji je nazvao po rečenici koju je patrijarh često izgovarao – „Budimo ljudi”. U središnjem delu je patrijarhov portret u ulju, s leve strane slika Svetog Save, a s desne Golijska vila s motivima iz istorije tog kraja.
Ovaj nadahnuti umetnik je sam otkrio kako je tekao njegov put pronalaženja i traganja za samim sobom, kao i šta se iz toga na kraju iznedrilo:

„Izbor materijala kao što su kamen i drvo nekako se sam od sebe nametnuo u onim kriznim godinama kada nisam imao para za slikarsko platno i boje. Počeo sam da eksperimentišem i to traganje trajalo je čitavih 10 godina. Verovatno sam se sapleo o neki kamen, prepoznao teksturu koja me je prozvala jer je za određeno delo potreban čovek materijalnih tema. Mi hvala Bogu temu imamo, imamo materijala, ja sam se samo tu našao. Koliko sam uspeo sebe da povežem i da nađem jednu priču sa tim kamenom, da sa tom podlogom „počnem razgovor“ putem palete, ispostavilo se na kraju. Deset godina traganja za ovim eksperimentom je veliko vreme, a mene je vodila intuicija. To se uglavnom dešavalo kada sam se odmarao od rada na velikim slikarskim platnima, pa sam počeo na kamenu, a u predahu sam radio minijature. Tako se rodilo nešto posve novo i drugačije što će u perspektivi biti kruna mog stvaranja.
Kada sam prvi put izlagao drvo i kamen koji sam oslikao reakcije su kod nas bile uglavnom pozitivne, dok su u Holandiji pobudile veliko interesovanje, ali i sumnju mnogih galerista. Neki od njih su tražili od istoričara umetnosti da im bliže objasne kako je sve to nastalo. Pošto se nisu najbolje snašli da objasne sam proces stvaranja na ovim materijalima, u tome su im pomogle kritike objavljene kod nas, poput Đorđa Kadijevića, Nikole Kusovca, Dušana Milovanovića.

Na osnovu svega dosadašnjeg mogu reći da je moje slikarstvo prihvaćeno, da više nije eksperimentalno. Srodio sam se sa prostorom u kome živim i delam, neumorno radim, mada mislim da mogu više. Slikarsko platno je postalo svakodnevnica, a ja sam želeo da nađem sebe i da time što radim budem zadovoljan.
Potvrda moga rada je motivacija da radim još aktivnije. Kritika je potvrdila da sam na dobrom putu, tako da to iskustvo prenosim na mlađe koje edukujem u njihovom traganju, da istraju u pronalaženju neke svoje staze. Ja sam svoju pronašao. Predstavljam svoj narod, svoju Srbiju i od toga ne odustajem.“ – kaže ovaj umetnik.

O njegovom stvaralaštvu su pisali Đorđe Kadijević, Dobrica Erić i drugi, dok mu je Milić od Mačve bio lični prijatelj.

• Stvaralac i likovni kritičar Đorđe Kadijević je pisao o njegovom stvaralaštvu –
  „Ovaj daroviti slikar je inspirisan idejom živonosnog istočnika, a ta ideja je začeta u memoriji drevnih korena kulture našeg istorijskog prostora, iz kojih je ponikla naša umetnost. Jedna žila tog korena seže duboko u tle naše srednjovekovne umetnosti. Iz te žile Bratislav Anđelković crpe sokove svoje inspiracije. Za uzor služe likovi svetitelja i istorijskih ličnosti sa fresaka naših starih manastira. Anđelković slika te likove na kamenim pločama, pa se čini da to nisu slike, već fragmenti originalnih fresaka, delova zidova drevnih raških i moravskih hramova. Treba naglasiti da Anđelković ne pravi replike postojećih fresaka, već kreira originalna dela koja samo po duhu i stilu podsećaju na srednjevekovne uzore“
• Milić od Mačve je bio lični prijatelj ovog umetnika –
  Svom prijatelju Miliću od Mačve poklonio je oslikan „ĐEDOV OPANAK“, originalni crni mačvanski opanak njegovog dede po majci, koja je bila mačvanka iz Prijedora. Na opanku je islikana ogromna pčela, a na kaišu je ispisao:“ DEDA MIJAILO. BIO JE VREDAN KAO PČELA! GREOTA JE DA UMIRU TAKVI VREDNI LjUDI – NA NjIMA JE SVET DO SADA POČIVAO“
  Opanak je pričvršćen na jednu osnovu kao parspatua, islikan je špaklom u umešeno blato po kojem je „kaukao Đed Mijailo“. Opanak je poslat poštom, na njemu zalepljena poštanska marka, utisnut pečat 15306 Prnjavor i nejasan datum – a on je ustvari označio „smrt đedovu“.
  „Kada pomislim na ljude zanešenjake poput Bate iz Vučja – kaže Milić, – sve učvršćeniji bivam u uverenju da pripadam jedino svom umetničkom svetu i da mi žar i zanos drugih za umetnički krik, pomaže da izdržim. Sanjalice, iako prikrivene duboko u provinciji, doturaju snagu onima blizu vrhova, a da pritom ne znaju koliko su značajni za naš opšti umetnički prvi krug. Batina zanešenost za umetničku formu i njenu likovnost toliko je potrebna svima nama iz pupka planete. Takvi ljudi proširuju naša sveopšta znanja o srbinskom tlu kao terazijama vremena . Srbija je sa ovakvim njenim ljudima, okupanih moćnim elektrolitom, prava veriga sveta, to jest pomiritelj u umetnosti i životnoj praksi ona dva oprečna sveta: stvarnog i nestvarnog, mračnog i svetlog, zapadnog i istočnog pogleda na svet, po filozofskoj strani konotacije i severa hladnog i toplog juga, po geografiji omeđavanja.
  Kad prođu svetovi i vekovi ostaće samo Božiji pečati o narodima. To su njihovi umetnici i mudraci“
• Pesnik Dobrica Erić mu je posvetio pesmu –
  TRI IMENA
  TRI IMENA SVE JAČE MI ZRAČE
  PRVO IME MILIĆA OD MAČVE
  DRUGO IME MILAN IZ JABUČJA
  TREĆE IME BRATISLAV IZ VUČJA
  LUDO ĐAČE MILIĆA OD MAČVE
  DRUG MILANA STANISAVLjEVIĆA
  SAV OD ZEMLjE, PROJE I POGAČE
  OD KAMENA SRPSKOG – NEMANjIĆA
  BRATISLAV ANĐELKOVIĆ U ŠACI
  DRŽI GRUMEN POSTOJBINE SVOJE
  BRAĆA SU MU KOSOVSKI JUNACI
  ANĐELI MU PRIPREMAJU BOJE
  SLIKE SU MU KO ZRNO BISERA
  KO NEBESKA SVIRKA KOJU ČUSMO
  JEDNOM PORED VLASINSKOG JEZERA
  U KOME SE ŽEDNI OGLEDNUSMO

---

Bratislav Anđelković rođen je 6. marta 1953. godine u Lebanu. Od 1960. godine živi i radi u Vučju.
Likovnu školu završio je u Peći 1971. godine. Po završetku škole uključuje se u likovni život Srbije. Izlagao je u zemlji i inostranstvu, kolektivno i samostalno. Aktivan je učesnik likovnih kolonija i humanitarnih akcija.

Izvor: Vrcelj Jelena