Sara Bernar muza Alfonsa Muhe

postavio Energy press

Susret dvoje velikih umetnika iz vremena „bel epok” ostavio je dubok trag u istoriji postera i plakata, dugoj više od jednog veka
Više od stoleća je prošlo od dana kada je najslavnija od svih slavnih glumica, Sara Bernar, potražila mladog slikara Alfonsa Muhu da naslika njenu figuru u ulozi Gizmonde u istoimenoj predstavi dramaturga i pisca Viktorijena Sardua. Na Badnje veče 1894. godine, kada su svi veliki pariski umetnici bili na prazničnom odmoru, Sara je naletela na Muhu koji je prihvatio izazov. Zahvaljujući ovom posteru veličine 216 X 74 santimetara, došlo je do revolucionarnih promena u grafičkom dizajnu. Sarina vitka i izdužena figura u gotovo prirodnoj veličini, pastelnih boja, uz doslednu primenu svih elemenata novog stila, art-nuvoa, učinila je plakat popularnim toliko da su ga ljudi noću krišom skidali sa ulica grada, nosili kući i kačili na zid kao sliku.

Sara Bernar potpisala je tada ugovor sa Muhom, na pet godina, za izradu brojnih pozorišnih plakata i kreiranje pozorišnih kostima, što je mladom slikaru otvorilo vrata slave.
Sara je živela od 1844. do 1923. u uskovitlanom stilu art-dekoa. O prvom susretu sa „daskama koje život znače”, napisala je: „Tajanstveni polumrak, goli daščani pod, pozorišno kulisno nebo, gledalište u mraku nalik na ponor… ne, tada nisam odlučila da postanem glumica, shvatila sam da to jesam.”

Glumica zlatnog glasa, kraljica stava i princeza pokreta, bila je neiscrpna inspiracija umetnika tog vremena. Za nju su pisali uloge, stihove, muziku, nju su slikali. Ona sama bila je opijena sobom i svojim vremenom. Kao svaka prava zvezda imala je i neke od bizarnih navika, kao što je ona da povremeno spava u sopstvenom mrtvačkom sanduku obloženom belom svilom. Putujući često između stare, razuzdane i dekadentne Evrope i mlade, poletne Amerike, prevaljivala je ogromna prostranstva vodena i kopnena, u kupeima i kabinama… Ta putovanja, koja su se tada merila nedeljama i mesecima, bila su samo pauze između trijumfa ove velike svetske zvezde pod svetlošću pozornice.

Osim publike i umetnika, zapisano je da su je obožavale i krunisane glave. Jednog za drugim, Sara je zavela italijanskog kralja Umberta, austrougarskog cara Franju Josifa, španskog kralja Alfonsa Trećeg i ruskog cara koji joj je, u Zimskom dvorcu u Petrogradu, rekao: „Ne, madam, ne smete se klanjati, ja sam taj koji treba da se pokloni pred vama.”
Stvaralaštvo Alfonsa Muhe
Alfons Muha, jedan od najistaknutijih umetnika epohe art- nuvoa rođen je u Moravskoj (Češka), 1860. godine. Karijeru je započeo u Beču, studirao je u Minhenu, a najveći deo života proveo je u Parizu. Najefektniji uspeh postiže serijom postera za predstave Sare Bernar. Istovremeno je radio dizajn nakita za najslavnije draguljare, dizajn enterijera za bogate klijente, pri čemu je projektovao sve, od nameštaja i lampi do vitraža na prozorima, rukohvata na stepenišnim ogradama, kvaka na I vratima… Bavio se grafičkim dizajnom, dizajnom predmeta, modom, tkaninama i tapetama. Vremenom je stekao i internacionalnu reputaciju i uspeo da se proslavi ne samo u Srednjoj Evropi već i u Londonu i Njujorku, gde je radio i za Tifanija.

Njegov projekat za Bosanskohercegovački paviljon na svetskoj izložbi u Parizu, 1900. godine, bio je na samo zapažen već i nagrađen!

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs

Podelite

0

20

20

20