Kultura i umetnost: Češki  trag u Srbiji      

izvor Energy press

Kroz vekove, kulturne veze između Srbije i Češke nisu bile samo rezultat diplomatskih odnosa već i duboke međusobne fascinacije, saradnje i razumevanja. Dva naroda povezana slovenskim korenima i zajedničkim težnjama ka slobodi, obrazovanju i umetničkom izrazu razvila su neraskidive niti koje i danas obogaćuju kulturni pejzaž Balkana i Srednje Evrope.

Češki umetnici, muzičari, arhitekte i književnici doneli su u Srbiju duh centralnoevropske kulture i prosvetiteljstva, dok su srpski umetnici u Pragu i Brnu pronalazili prostor slobodnog stvaranja, inspiracije i znanja. Ta dvosmerna kulturna razmena stvorila je jedinstvenu sintezu tradicije i modernizma, čije su posledice i danas vidljive u muzici, filmu, pozorištu i književnosti.

Beograd, Novi Sad, Niš – Kada se govori o kulturnim vezama između Češke i Srbije, pred nama se otvara gotovo dva veka isprepletane istorije, zajedničkih talenata i međusobnog nadahnuća. Češki umetnici i intelektualci nisu samo prolazili kroz Srbiju – oni su je oblikovali, ostavljajući trajan pečat u muzici, pozorištu, literaturi i vizuelnim umetnostima.

Muzika kao most prijateljstva

U drugoj polovini 19. veka, češki muzičari bili su nosioci novih muzičkih strujanja. Dirigenti, horovođe i kompozitori iz Češke predvodili su prve orkestre i muzička društva u Srbiji. Oni su u Beograd doneli evropske standarde izvođenja i otvorili put srpskim muzičarima ka akademskom obrazovanju u Pragu. Zahvaljujući njima, polka je postala deo narodnih veselja, dok su horovi i muzičke škole izrasli u važne stubove kulturnog života.

Češki umetnici i muzičari – temelji kulturnog razvoja Srbije

Još u 19. veku, kada je Srbija započela proces modernizacije, u mnogim gradovima mogli su se sresti češki muzičari, profesori i inženjeri koji su došli da pomognu u izgradnji institucija. Češki muzičari imali su posebno važnu ulogu u formiranju vojnih i građanskih orkestara, čime su utemeljili muzičku kulturu Srbije.

Muzičar poput Vojtjeha Frajta ne samo da su osnivali prve muzičke škole i orkestre, već su i obrazovali generacije srpskih muzičara. Njihov doprinos razvoju muzičkog obrazovanja bio je nemerljiv, jer su u Srbiju doneli evropske standarde u izvođenju i komponovanju.

Češki muzičari u Srbiji često su bili i kulturni posrednici — organizovali su koncerte, horove i večeri klasične muzike, čime su podsticali umetnički život i u manjim sredinama. Njihov uticaj osećao se i u crkvenoj muzici, narodnim orkestrima i školama pevanja, a u Nišu, Kragujevcu i Beogradu mnoge generacije muzičara potekle su upravo iz radionica i škola koje su vodili Česi.

Pozorište i scena pod češkim uticajem

Češki reditelji i scenografi bili su važan deo razvoja srpskog pozorišta. Njihovi radovi osavremenili su scensku produkciju i doneli nove tehničke i umetničke standarde. U Narodnom pozorištu u Beogradu i drugim gradskim scenama, upravo su Česi bili oni koji su uveli evropski duh na srpske daske. Njihove predstave bile su spoj discipline i kreativnosti, što je ostavilo dubok utisak na tadašnju publiku.

Literatura i kulturna razmena

Češki pisci i prevodioci pomagali su da se srpska književnost predstavi češkoj publici, ali i obrnuto – dela čeških autora stizala su u Srbiju. Na taj način formiran je most književne razmene koji i danas postoji. U periodici i književnim časopisima početkom 20. veka, Česi su bili aktivni saradnici, doprinoseći razvoju kulturne misli i prosvete.

Vizuelne umetnosti i arhitektura

U arhitekturi i likovnim umetnostima češki trag posebno je upečatljiv. Arhitekta Jan Nevole u 19. veku projektovao je javne zgrade i mostove, donoseći u Beograd evropski stil gradnje. U Nišu, lekar i slikar Vladislav Maržik ostavio je umetničko nasleđe u vidu portreta i pejzaža, dok su drugi češki slikari i vajari doprinosili razvoju vizuelnih umetnosti širom Srbije. Njihova dela spojila su srednjoevropsku estetiku sa balkanskim motivima.

Znamenite ličnosti koje su obeležile epohu

Jan Nevole – arhitekta i graditelj, dvorski arhitekta kneza Mihaila Obrenovića.

Josef (Jovan) Apel – industrijalac i mecena kulturnih inicijativa.

Vladislav Maržik – lekar, humanista i slikar.

Karlo Skácel – farmaceut i kulturni pregalac, učestvovao u razvoju prosvete.

Mnogi češki muzičari i dirigenti – začetnici horskog pevanja i koncertne tradicije u Srbiji.

 Pozorište – susret sa modernim scenama

Pozorišna umetnost u Srbiji je, zahvaljujući uticajima iz Praga, dobila novu dimenziju.

Mira Trailović, osnivačica Ateljea 212 i BITEF-a, kroz usavršavanja i kontakte sa češkim rediteljima unela je duh evropskog teatra u Beograd.

Pored nje, brojni glumci i scenografi između dva svetska rata odlazili su u Prag, donoseći nove scenske standarde i tehnička znanja.

Film – „Praška škola“ jugoslovenskih reditelja

Šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, čuvena FAMU u Pragu (Filmová a televizní fakulta) postala je kolevka jugoslovenskog filma. Generacija reditelja školovanih u Pragu kasnije je prozvana „Praška škola“, a njihovi filmovi obeležili su kinematografiju čitavog regiona.

Goran Marković (Specijalno vaspitanje, Nacionalna klasa).

Srdjan Karanović (Petrijin venac, Nešto između).

Goran Paskaljević (Varljivo leto ‘68, Poseban tretman).

Njihova dela donela su kritički pogled na društvo, novu estetiku i evropsku filmsku poetiku, što ih je svrstalo u red najvažnijih reditelja jugoslovenskog filma.

„Kultura je najlepši oblik diplomatije – ona ne govori jezikom politike, već jezikom duše.“ – tako bi se, možda, najjednostavnije moglo opisati višedecenijsko prijateljstvo Srbije i Češke.