Češka manjina u Srbiji – mali narod sa velikim tragom

izvor Energy press

Beograd, Bela Crkva, Vršac, Niš, Bor – Iako brojčano mala, češka zajednica u Srbiji već skoro dva veka ostavlja neizbrisiv trag u kulturnom i društvenom životu naše zemlje. Prvi Česi stigli su u Srbiju u prvoj polovini 19. veka, vođeni potrebom za novim prilikama, ali i željom da svoje znanje i zanate prenesu na nove sredine.

U Banatu su nalazili prostor da razvijaju vinograde, pivare i zanatske radnje, dok je Beograd postao poprište njihovih intelektualnih i umetničkih doprinosa. Tamo gde su se nastanili, ostajali su prepoznatljivi – po marljivosti, obrazovanju i kulturi.

Češki doseljenici nisu samo gradili svoje živote u Srbiji, već su oblikovali i njen razvoj. Kao industrijalci, podizali su prve pivare, mlinove i manufakture. Među njima je posebno poznat Josef (Jovan) Apel, koji je u Aleksincu otvorio prvu ručnu pivaru 1865. godine, a kasnije I u Nišu 1884. prvu parnu pivaru.čime je započeo novu epohu privrednog razvoja juga Srbije.

Kao lekari, Česi su uvodili moderne metode lečenja – jedan od njih bio je Vladislav Maržik, ugledni lekar i humanista. Kao arhitekte i graditelji, oblikovali su izgled gradova: Jan Nevole, dvorski arhitekta kneza Mihaila Obrenovića niz javnih zgrada u Beogradu. Tu je i Karlo Skácel, farmaceut koji je otvorio jednu od prvih apoteka, dok je Jovan Mašin, lekar i profesor, bio jedan od najuglednijih srpskih naučnika svoga doba.

Karlo Skacel

Kao učitelji i muzičari, Česi su širili obrazovanje i umetnost. Osnivali su horove, orkestre i kulturna društva, pa je zahvaljujući njima u Srbiji zaživela polka, muzika i ples koji i danas simbolizuju prijateljstvo dva naroda.

Danas, potomci tih doseljenika okupljeni su u kulturno-umetničkim društvima i udruženjima prijateljstva. Njihove probe često odzvanjaju zvucima polke, a na manifestacijama se mogu probati knedle, gulaš i drugi specijaliteti češke kuhinje. „Čuvamo jezik, pesmu i običaje naših predaka. To je način da pokažemo da smo deo Srbije, ali i da Srbija kroz nas ima deo Češke,“ poručuje predsednica jednog kulturnog društva iz Bele Crkve.

Na proslavama i festivalima češke manjine često se mogu videti šarene narodne nošnje, zastave i bogat folklorni program. Posetioci sa radoznalošću prilaze štandovima na kojima se predstavljaju knjige, rukotvorine i istorijske fotografije. Sve to čini da se duh male, ali ponosne zajednice i dalje snažno oseća.

Češka narodna nošnja

Uprkos malom broju članova, češka manjina ima značajnu ulogu: ona spaja dva naroda i podseća da različitosti nisu prepreka, već bogatstvo. Njihova priča svedoči da tradicija može opstati i daleko od matične zemlje, ukoliko postoji volja da se sačuva i prenese na mlađe generacije.

Kao što često kažu sami Česi u Srbiji – oni su most koji povezuje Beograd i Prag, Banat i Moravsku, srpsku i češku kulturu. A taj most, sagrađen pre gotovo 200 godina, i danas čvrsto stoji.

Hronologija prisustva Čeha u Srbiji

1830–1850 – prvi talas čeških doseljenika u Srbiju, najpre u Beograd, a zatim i u Banat (Bela Crkva, Vršac, Pančevo), a kasnije u ostalim gradovima širom Srbije.

1865 – industrijalac Jovan Apel otvara prvu ručnu pivaru u Aleksincu označavajući početak moderne pivarske industrije na jugu Srbije.

19. vek – češki lekari i farmaceuti (poput Vladislava Maržika i Karla Skácela) donose nove metode u medicini i otvaraju prve apoteke.

19. vek – arhitekta Jan Nevole, dvorski graditelj kneza Mihaila, projektuje zgrade u Beogradu, uvodeći evropski stil u urbanizam Srbije.

Kraj 19. i početak 20. veka – Česi osnivaju horove, orkestre i kulturna društva, donoseći muzičku tradiciju polke i jačajući kulturni život u lokalnim sredinama.

20. vek – češka društva u Banatu , Beogradu I širom Srbije nastavljaju da neguju jezik, običaje i saradnju sa maticom.

Danas – udruženja i kulturni centri u Srbiji organizuju festivale, izložbe i manifestacije, čuvajući češku tradiciju i predstavljajući je široj javnosti.