Danas je Praznik Svete Petke praznuje se u celom pravoslavnom svetu

Postavio Energy press  Foto E.V.

Srpska pravoslavna crkva  danas praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve – Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.

„Danas proslavljamo Svetu prepodobnu mati Paraskevu, svetiteljku iz roda našega, koja je čitav život posvetila Bogu i besmrtnom životu“, rekao je patrijarh Irinej u besedi nakon liturgije u Crkvi Ružica na Kalemegdanu i dodao da je Sveta Petka od ranoga detinjstva živela „po Hristu i u Hristu“.

On je istakao da je „Gospod hteo da ona svojim životom bude primer za mnoge“ i poručio vernicima da „svi hramovi koji se podižu treba da pomognu građanima da u srcima i dušama podignu hramove bogu živome“.

Patrijarh je ukazao da je telo Svete Petke i danas izvor blagorodi božije.

„Iako nije telom, ona je duhom ovde i zato mnogi dolaze u ovaj sveti hram koji je vladika Nikolaj nazvao suzarnikom srpskog naroda i Beograda“, rekao je patrijarh i dodao da „Gospod preko Svete Petke i danas pokazuje svoju ljubav i milost“.

On je istakao da će vernici najbolje proslaviti „sveti dan“ okupljanjem u hramovima, ali pre svega podražavanjem Svete Petke u njenim vrlinama, pobožnosti i veri.

Sveta Petka, kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere, poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiji, u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć.

Posebno joj se obraćaju žene svih vera i nacija smatrajući je svojom zaštitnicom.

Kult svetiteljke je u Srbiji dobio na snazi krajem 14. veka, posle Kosovske bitke i u vreme početka turske vladavine kada su mnogi umni i duhovni ljudi našli utočište u srpskoj zemlji.

Prve zapise o svetoj Petki ostavio je Grigorije Camblak, među kojima je i opis prenosa mošti svete Petke iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403. godine), i to zaslugom monahinje Jefimije i kneginje Milice, koje su dozvolu izmolile od sultana Bajazita.

Veruje se da su mošti Svete Petke od vremena despota Stefana Lazarevića 100 godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.

U eparhijama SPC oko 250 crkava je posvećeno Svetoj Petki, a u Beogradu je najposećenija kapela na Kalemegdanu.

Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.

Prema narodnom predanju, kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su i porušene u vreme turske vladavine.

Današnja kapela i crkva, mesto hodočašća, gde se svake godine na Petkovicu okupljaju mnogobrojni vernici, izgrađena je 1937. godine po projektu arhitekte Momira Korunovića.

U novosagrađenoj krstionici uz kapelu Svete Petke obavljaju se krštenja vernika uz poštovanje izvornog hrišćanskog rituala – pogružavanjem.

Praznik prepodobne Paraskeve SPC pravoslavni vernici slave svake godine 27. oktobra (14. oktobra prema julijanskom i bogoslužbenom kalendaru SPC).

Sveta Petka je živela krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva.

Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije, u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.

Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu.

Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.

Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.

Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Na ikoni se Sveta mati Paraskeva predstavlja u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.