Danas se slavi letnji Aranđelovdan

FOTO E.V.

Praznik Sabora svetog arhangela Gavrila nije obeležen „crvenim slovom“ u kalendaru SPC koja mu ipak daje veliki značaj i slavi ga kao – Blagovesnika koji je učestvovao i najavljivao sve značajne događaje vezane za nastajanje hrišćanstva.Arhangel Gavrilo je živa bestelesna sila i jedan od sedmorice serafima najbližih Božjem prestolu. Učestvovao je u Božijem stvaranju sveta i u borbi protiv „palih“ anđela, predvođenih samim zlom, satanom.Arhagel Gavrilo je svedočanstvo o početku nastajanja Božje tvorevine preneo proroku Mojsiju, javivši mu se u pustinji i poučivši ga kako da napiše knjigu Postanja. Slavi se kao anđeo Blagovesnik zadužen za radosne ili blage vesti, i onaj koji je najavio Zahariji rođenje Jovana Preteče Hristovog – Svetog Jovana Krstitelja.

Javio se Joakimu i Ani i najavio rođenje Presvete Bogorodice Marije, a potom i Presvetoj Bogorodici Mariji sa vešću da će roditi sina, spasitelja ljudskog roda, Gospoda Isusa Hrista.Lik anđela Gavrila slika sa presvetom Bogorodicom Marijom, koja prima Blagovest, na carskim dverima pravoslavnih oltara koja se simbolično otvaraju u toku liturgije jer je ovaj događaj otvorio put u Carstvo nebesko. Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je javio Blagovesnik je vest o Vaskrsenju Hristovom.

Sveti arhangel Gavrilo je i simbol dobrote celog čovečanstva – ikona Belog Anđela je poslata u kosmos kao simbol ljudskog pozdrava drugoj vasionskoj rasi pošto je Sveti Gavrilo i univerzalni simbol ljubavi, mira i radosti u čovečanstvu. Beli Anđeo je i od strane UNICEF-a odabran kao simbol Evrope.

Freska u srednjevekovnom manastiru Mileševi poznata kao Beli anđeo proglašena je za sliku prošlog milenijuma.

U narodu je praznik poznat i kao letnji Aranđelovdan za koji se vezuju mnogobrojni običaji, prema kojima se onim koji poštuju veru tog dana zabranjen skoro svaki rad.

Devojke na ovaj dan ne uzimaju ručne radove u ruke, da šiju i pletu, a u narodu je ostalo ustaljeno verovanje da je ovo najbolji dan za novi početak.

Smatra se da je ovaj letnji praznik ustanovljen na Svetoj Gori u 9. veku, za vreme careva Vasilija i Konstantina Porfirogenita i patrijarha Nikole (Hrisoverga) posle javljanja arhangela Gavrila u jednoj od karejskih kelija koji prstom po kamenu ispisao pesmu Bogorodici „Dostojno jest“.

Gavrilo je prvi uz arhangela Mihajla koji je predvodnik vojske anđela i sila dobra, a za njima slede ravni po časti Rafail, Uril, Selatil, Jegudil, Varahil i Jeremil.

Saborni dan svetog arhangela Gavrila praznuje se takođe 8. aprila, odnosno 26. marta, prema julijanskom kalendaru, kada SPC slavi njegova javljanja kroz svu istoriju ljudskog spasenja.

Svetom arhangelu Gavrilu, koji je često slavljen svetac, mole se nerotkinje, jer se veruje da on donosi „blage“ i lepe vesti. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda.

Po predanju, arhangel Gavrilo je neko vreme bio na Mesecu. Jednom je sleteo na Zemlju i napio se vode s đavoljeg izvora. Đavo ga potera, stigne na Mesec, potegne ga grebenom i zakači mu taban. Od tada ljudi imaju ugnute tabane.