Intervju ambasadora za LAWLife magazin

iozvor: Ambasada Češke Republike

Postoje države sa kojima Republika Srbija ima razvijenu privrednu, kulturnu, ali i svaku drugu vrstu saradnje. Isto tako, postoje države sa kojima Republika Srbija ima sadržajne i prijateljske odnose. 

Republika Češka je jedna od njih. Sledstveno tome, sagovornik LAWLife portala za pravo i privredu je NJ. E. Gospodin Tomaš Kuhta, Ambasador Republike Češke u Republici Srbiji, ka merodavna i prava osoba koja može da nam da odgovore na pitanja o prošlim, sadaćim, ali i budućim odnosima Republike Srbije i Republike Češke.

Na samom početku, moramo da se osvrnemo na citat bivšeg predsednika Vaclava Havela “Evropa kao zadatak” i na češko predsedavanje EU. Kakve nam poruke, utiske i ideje prenosite povodom toga?

„Uveren sam da su rezultati i aktivnosti tokom našeg predsedavanja bila samo još jedna potvrda činjenice da Republika Češka dugoročno spada u najaktivnije zagovornike ubrazanog procesa proširenja Evropske unije i da je, s obzirom na intenzivnu saradnju, prijateljske odnose i kulturnu bliskost, spremna da pomogne Srbiji pri ispunjavanju kriterijuma koji su preduslov za ulazak u EU. Iako su se kriterijumi tokom skoro 20 godina našeg članstva u EU značajno izmenili, naša iskustva stečena tokom pripreme za članstvo bi nesumnjivo mogla za srpsku stranu biti izuzetno korisna“.

„Važno je biti svestan činjenice da je Evropska unija izuzetno složen i kompleksan organizam koji utiče na gotovo sve oblasti života države, zajednice i pojedinca. Stoga je priprema za članstvo izrazito naporan i ponekad, možda, i bolan proces, koji zahteva učešće velikog dela državnog aparata i ispunjavanje ogromnog broja uslova. Tu, pritom, nije reč samo o usklađivanju domaće legislative sa legislativom Unije, tj. acquis communautaire, već je suštinski važna i njena primena u praksi. Zakoni nikako ne bi trebalo da važe samo na papiru“.   

„Primer Republike Češke dokazuje da se ulaganje napora i ispunjavanje kriterijuma isplati. Ne govorimo ovde samo o visokim neto prihodima iz unijnih fondova, koji, uzgred, dostižu vrednosti više desetina milijardi evra. Naše firme su dobile pristup jedinstvenom evropskom tržištu, građani mogućnost da nesmetano putuju i viši životni standard, a takođe nemoguće je zanemariti veoma značajan napredak u oblasti životne sredine. Ujedno smo, zahvaljujući članstvu u EU, uspeli smo da se oslobodimo najspornijeg aspekta neprijatnog komunističkog nasleđa – pravna država funkcioniše, ljudska prava svakog građanina su realno zaštićena, sudovi odlučuju na osnovu zakona, mediji su slobodni, odnosi sa susednim zemljama su bolji nego ikada ranije itd“.    

Kakva su iskustva Republike Češke kroz Višegradsku grupu i da li ta iskustva mogu da pomognu i budu ohrabrenje Republici Srbiji prilikom pristupanja u EU?

Kada je u pitanju saradnja u okviru V4, iskustvo Republike Češke je uglavnom pozitivno. Grupa je nastala u periodu kada su sve ove četiri srednjoevropske zemlje (Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska) bile u procesu integracija u EU i NATO, i samim tim imale istu motivaciju i iste interese. Zajedničkim snagama uspele su da oba ova cilja ispune. Kasnije su, naravno, nailazili periodi kada se spoljnopolitički prioriteti zemalja članica V4 nisu u potpunosti poklapali, međutim, platforma V4 je zahvaljujući redovnim susretima na različitim nivoima omogućavala razmenu i približavanje međusobnih pogleda i stavova, što je svakako pozitivno. Uska regionalna saradnja V4 bila je model i za zemlje Zapadnog Balkana koje su u međuvremenu osnovale Fond za Zapadni Balkan, čijim posredstvom se realizuju zajednički projekti. To je, između ostalog, odlična priprema pred ulazak u Evropsku uniju, u čemu će Srbija uvek imati podršku zemalja V4, kojima je u vitalnom interesu da Vaša prelepa zemlja sa njima bude pod zajedničkim krovom EU.

Za vreme Vašeg mandata, privredna saradnja između Republike Češke i Republike Srbije dobila je novu, pozitivnu i afirmativnu dimenziju. Drugim rečima, veliki uspeh je ostvaren. Možete li nam reći nešto više o tome?

Kao ambasada, trudimo se da u tom procesu aktivno učestvujemo – upravo je Srbija među zemljama u kojima se realizuje najveći broj projekata ČR za podršku ekonomske diplomatije. Brojne privredne aktivnosti realizovane su, npr, u oblasti poljoprivrede i vodoprivrede. Trenutno pripremamo događaje kojise tiču saradnje u odbrambenoj industriji i rudarstvu. Počastvovan sam što srpski partneri iskazuju ovako veliko interesovanje za poslovnu saradnju sa Češkom.         

Koliko je od značaja za povezivanje poslovne zajednice angažovanje i učešće diplomatskog kora?

Za biznih poduhvate većih razmera podrška države je na Zapadnom Balkanu neophodna. Naše kompanije su toga svesne i mi kao ambasada smo uvek spremni da podržimo kvalitetan češki proizvod. Zahvaljujući našoj poziciji u mogućnosti smo da dragocenim savetima u velikoj meri pomognemo češkim subjektima koji bi želeli da pristupe tržištu. 

Kakva je privredna razmena Republike Češke i Republike Srbije?

U oblasti trgovinske saradnje izdvojio bih rast u trgovinskoj razmeni koja je u prvih devet meseci ove godine u poređenju sa 2022. godinom porasla za gotovo 14%, a do kraju godine će se približiti vrednosti od 2 milijarde evra. Sa stanovništa trgovinskog bilansa srpska strana u ČR izvozi neznatno više, ali je, sa druge strane, tempo rasta češkog eksporta u Srbiju nešto intenzivniji, i samim tim utiče na smanjenje deficita.

Da li ste zadovoljni postignutim i kako ocenjujete trgovinsku saradnju između obe zemlje?

Republika Češka spada među najveće inostrane investitore u Srbiji, a učešće čeških subjekata na domaćem tržištu neprekidno raste. Primetni su pre svega građevinski projekti kompanija Sebre i Udi Group, zatim kompanija Beohemija – proizvođač higijenskih sredstava u vlasništvu CEE Industries. Na poslovanje grupe PPF nije ni potrebno podsećati zahvaljujući njihovoj investiciji u Yettelu. Češki proizvodi su prisutni i u srpskoj svakodnevnici, kao npr. češko pivo ili automobili Škoda. S obzirom na sve navedeno, jasno je da je malo zemalja u kojima se Republika Češka može pohvaliti ovakvim uspehom.   

Šta je to što Republika Srbija i privrednici iz Srbije mogu da ponude Republici Češkoj. I obrnuto? Koje su to robe i proizvodi, odnosno usluge koje su prepoznate, ali i mogu biti interesantne i od značaja za privrednu saradnju?

Srpska ponuda komponenata za automobilsku undustriju i poljoprivrednih proizvoda može u Češkoj imati još više uspeha nego do sada. Dosta potencijala ima u daljem razvoju saradnje u oblasti vodoprivrede, gde Republika Češka može da ponudi čitav niz rešenja. Saradnja na razvoju pametnih gradova je velika tema koja zavređuje posebnu pažnju. Primećujemo, takođe, veliko interesovanje Srba za Republiku Češku kao turističku destinaciju i veoma nam je drago zbog toga.   

Kakva je situacija sa investicijama Republike Češke u Republici Srbiji?

Pored navedenih svakako bih pomenuo i češku investiciju u »Knjaz Miloš«, omiljenu mineralnu vodu u Srbiji, realizovanu posredstvom kompanije Mattoni, zatim aktivnosti JAT Tehnike u oblasti avionske industrije, kao i novoizgrađenu fabriku IMG koja posluje u okviru automobilske industrije. Verujemo da nastupajući EXPO2027 i uspešan razvoj postojećih investicija mogu motivisati brojne nove subjekte – potencijal za saradnju u infrastrukturnim i energetskim projektima je enorman.

Postoje li pozitivni primeri i da li su investitori iz Republike Češke zadovoljni poslovnom klimom i realizacijom svojih poslovnih aktivnosti?

U tom smislu bih istakao primer kompanije Beohemija, koja je bila preuzeta od strane lokalnog preduzetnika, a zahvaljujući sinergiji koju je ponudila grupa Jaroslava Strnada CE Industries raste i razvija se i dalje. Ove godine zahvaljujući izvozu ostvarili su rast od 15% a na domaćem tržištu od 18%, što predstavlja rezultate vredne poštovanja. Zaposlili su 30 novih radnika, profesionalizovali menadžment pod rukovodstvom Romana Kratohvila i trenutno imaju preko 220 zaposlenih. Nakon 13 godina postojanja kompanija je osmislila marketinšku kampanju i slogan za brend DUEL – snažan, moćan i nežan! na čije proizvode je moguće naići u mnogim prodajnim objektima u Republici Češkoj. U Srbiji je drugačija situacija nego u EU ili ČR kada je u pitanju regulativa u raznim oblastima. Međutim, sam primer CE Industries, koji planira da dalje širi svoje poslovanje u Srbiji, pokazuje da se investitori ovde dobro osećaju i na ovdašnjem tržištu prepoznaju značajan potencijal.   

Ima li prostora da saradnja između Republike Češke i Republike Srbije u budućnosti bude još intenzivnija i sadržajnija? Postoje li neke nove mogućnosti razvoja dalje saradnje?

Svakako da uvek ima prostora za unapređivanje odnosa. Značajnu priliku za to vidim, na primer, u oblasti pametnih gradova, u čemu Republika Češka ima dosta iskustva koje bi rado predala predstavnicima srpskih gradova. Isto to bi se moglo reći kada je u pitanju oblast životne sredine, s obzirom na to da je Češka pred ulazak u EU i neposredno nakon samog ulaska imala obavezu da izgradi veliki broj modernih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Svoje kapacitete i znanje ćemo rado primeniti i u Srbiji. Upravo početkom decembra organizujemo misiju privredne delegacije, koja će pored stručnih seminara i poslovnih sastanaka posetiti i Sajam Voda.

Koliko privrednika iz Republike Češke posluje u Republici Srbiji?

Nije u potpunosti moguće navesti tačne brojke, ali svakako ne manje od par stotina aktivnih subjekata. Važno je, pritom, napraviti razliku između onih sa sedištem u Republici Češkoj koji u Srbiji imaju stalnog zastupnika i onih koji saradnju sa lokalnim partnerima praktikuju na daljinu ili putuju u Srbiju nekoliko puta godišnje. Zahvaljujući velikoj mreži međuljudskih kontakata i jakim istorijskim vezama, trgovina između Srbije i Češke se neprekidno razvija i veoma nam je drago što postoji veliko interesovanje sa srpske strane za sklapanje novih partnerstava. 

Da li su građani i poslovna zajednica Republike Češke povezani i na koji način u Republici Srbiji?

Beležimo čitav niz slučajeva u kojima strukovna udruženja funkcionišu kao zastupništva firmi čija delatnost spada u njihov domen. Poslednji konkretan primer takve saradnje je seminar na temu zdravstvene opreme i tehnike realizovan u septembru ove godine, koji smo organizovali sa našim udruženjem AVDZP koje zastupa firme iz ove oblasti. Za sledeću godinu planiramo akciju sa Udruženjem odbrambene i bezbednosne industrije (AOBP) koja tesno sarađuje sa našim ministarstvom odbrane i na taj način olakšava poslovanje čeških firmi na inostranim tržištima. Kada je u pitanju ostvarivanje individualnih kontakata za pojedince koji žele da posluju u Srbiji, mogu biti od pomoći aktivnosti Privredne komore i njenih regionalnih ispostava.  

Kada poredite oba naroda, kulturu, tradiciju, poslovanje, ali i druge oblasti možete li nam reći da li postoje sličnosti i koje su, a da nije u pitanju samo ljubav prema pivu?

S obzirom na to da i jedni i drugi pripadamo porodici slovenskih naroda, određene sličnosti se podrazumevaju. Pored sličnosti naših jezika, postoje i sličnosti u mentalitetu. Veliki broj studenata iz Srbije se zbog svega toga odlučuje da svoje školovanje nastavi na nekom od čeških fakulteta, gde bivaju dobro prihvaćeni i njihova iskustva nam govore da se lako uklapaju. Verujem da za bliskost, a time i sličnost, između naših naroda zahvalnost dugujemo istorijski dobrim kontaktima koji su postojali između naših naroda. Radi se o prijateljskim odnosima bez otvorenih pitanja. Tako su na ove prostore još pre više vekova dolazili kvalifikovani stručnjaci iz Češke koji su svojim znanjem doprineli razvoju srpskog pivarstva, umetnosti, medicine, arhitekture i mnogih drugih oblasti. Tako krećući se srpskom istorijom nailazimo na mnoga češka imena, kao primer možemo navesti generala Františeka Zaha, koji je značajno doprineo razvoju srpske vojske, osnovao Vojnu akademiju i zajedno sa Ilijom Garašaninom učestvovao u stvaranju Načertanija.

Pored privrednih, aktivno ste učestvovali i u drugim oblastima. Možete li nam reći nešto više o tome?

Aktivni smo u više oblasti. Redovno se trudimo da lokalnom stanovništvu približimo češku kulturu kroz razne događaje koje organizujemo. Tako svake godine zajedno sa kolegama iz Ambasade Republike Slovačke organizujemo Dane češkog i slovačkog filma gde ljubiteljima naše kinematografije predstavimo neka od novijih ostvarenja, koja inače ne mogu da nađu u redovnom bioskopskom programu. Takođe organizujemo koncerte čeških umetnika, izložbe… Naravno da ne zapostavljamo ni najmlađe konzumente kulture i ove godine smo po drugi put organizovali Češki dečji dan u Dečjem kulturnom centru Beograd, a s obzirom na ovogodišnji odziv dece, verujemo da će i ovaj događaj prerasti u lepu tradiciju.

Godinama smo raspisivali i konkurs za stipendije Vlade Republike Češke za studije u Češkoj u okviru programa razvojne saradnje. Za stipendije je postojalo veliko interesovanje srpskih studenata, tako da je približno 150 studenta iz Srbije dobilo ovu podršku s naše strane. Mnogi od njih su se vratili nakon studija u Srbiju i sada daju svoj doprinos u oblastima za koje su se školovali.

Što se obrazovanja tiče, takođe imamo u Srbiji čak četiri lektora češkog jezika – u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beloj Crkvi, a ujedno nudimo i manji broj stipendija za intenzivni letnji kurs češkog jezika u Brnu.

Na kraju bih izdvojio i oblast kniževnosti, gde se svake godine trudimo da u okviru svojih mogućnosti podržimo objavljivanje prevoda nekog od savremenih čeških autora. Srpski izdavači za podršku izdanja prevoda mogu konkurisati i kod Ministarstva kulture Republike Češke, što veći broj njih i radi, tako da zahvaljujući svemu tome srpskoj čitalačkoj publici je dostupna savremena češka književnost.

Češki dom je nedvosmisleno jedan od simbola tradicionalno dobrih odnosa i povezivanja naših naroda. Da li se slažete sa tim?

Da, Češki dom je zaista odličan primer izuzetnih, rekao bih čak bratskih odnosa, koji između naša dva naroda traje dugi niz godina.

Šta Republika Češka i Vi lično očekujete od Češkog doma?

Naša ideja je da Češki dom bude na usluzi predstavnicima češke zajednice, ali da ujedno služi promociji češke kulture, obrazovanja i poslovanja. U okviru Češkog centra, koji će na ovom prostoru biti otvoren, bicé organizovane izložbe, kulturne priredbe, nastava češkog jezika, a pored svega ovoga Beograđanima i ostalim posetiocima želimo da ponudimo i gastronomski užitak. Još uvek, međutim, nije do kraja osmišljeno kako će sve izgledati.   

Šta građani Republike Srbije, ali i privreda mogu da očekuju od Češkog doma?

Češki dom bi trebalo da bude i mesto za okupljanje čeških i srpskih firmi. Namera je da deo prostora bude iznajmljen češkim firmama kao poslovni i konferencijski prostor. U prizemlju će biti gastronomski kutak, koji će biti prigodan za poslovne razgovore u manje formalnoj atmosferi.

Da li sada, na kraju isteka mandata, možete sa ponosom da istaknete da ste bili nosilac nosilac aktivnosti, ali i da ste uspeli da doprinesete poboljšanju privredne saradnje Republike Češke i Republike Srbije?

O tome prepuštam drugima da sude. Ja lično ću otići sa dobrim osećajem da sam od sebe dao maksimum. Mislim da je tokom mog mandata Republika Češka bila dosta prisutna u javnom prostoru, i to ne samo zahvaljujući nedavno okončanom Predsedavanju ČR Savetom EU, već i velikom broju organizovanih državnih poseta na svim nivoima, privrednih delegacija, kulturnih i sportskih događaja. Naravno da je uvek moguće uraditi više, ali sam zahvalan kolektivu ambasade na tome što su svom poslu pristupali kao misiji koja ima širi značaj, a ne kao pukom ispunjavanju zadataka.  

Za kraj, da li će Vam nedostajati Beograd i da li nosite lepa iskustva, poznanstva i prijateljstva iz Srbije?

Još uvek se ne opraštam, ali verujem da već sada mogu da konstatujem da sam tokom gotovo šest godina života u Srbiji dosta naučio, sreo mnogo sjajnih i vrednih ljudi, a i moja porodica se ovde osećala kao kod kuće. U Beograd ćemo se uvek rado vraćati, zato što smo ovde proveli deo svog života i stekli dosta prijatelja. Ali, kao što sam rekao, imamo još nekoliko meseci pred sobom i još puno zadataka kojima se trenutno bavim. O odlasku još uvek nisam imao vremena da razmišljam.