Javna tajna javnih nabavki – može li država da se izbori sa korupcijom

izvor RTS postavio Energy press foto Energy press

Država godišnje potroši više od 300 milijardi dinara da bi obezbedila radove, dobra i usluge neophodne za rad lokalnih i republičkih organa. Već više od dve godine postupci javnih nabavki se vode elektronskim putem na portalu javnih nabavki, ali je Srbija i dalje, po oceni stručnjaka, daleko od onog čemu se teži. Saglasni su da je novi Zakon doprineo unapređenju postupka, ali, poručuju, mesta za poboljšanje i te kako ima.

Da „skine“ veo tajne sa javnih nabavki, država je odlučila 2019. donošenjem novog Zakona. Kako je tada objašnjenjo, cilj propisa koji je između ostalog, omogućio sprovođenje javnih nabavki elektronskim putem, bio je veća transparentnost trošenja oko 300 milijardi dinara godišnje.

Da „skine“ veo tajne sa javnih nabavki, država je odlučila 2019. donošenjem novog Zakona. Kako je tada objašnjenjo, cilj propisa koji je između ostalog, omogućio sprovođenje javnih nabavki elektronskim putem, bio je veća transparentnost trošenja oko 300 milijardi dinara godišnje.

Pripremila Nikolina Rakić
„Ostvaren je određeni pomak. Novi Zakon o javnim nabavkama, odnosno novi portal javnih nabavki omogućio je veću transparentnost i efikasnost postupaka“, ističe iz NALEDA Nikola Komšić.

Dodaje da sada, na primer, imamo podatke koliko je primenjeno ekoloških kriterijuma u javnim nabavkama, kao i socijalnih javnih nabavki.

Iz organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić kao problem navodi da je podignut prag za sprovođenje javnih nabavki.

„Ranije je sve preko 500.000 moralo da se oglašava. Sada su ti pragovi podignuti na milion, tri, čak 15 i 20 miliona u zavisnosti od predmeta nabavke. Dobili smo manju transparentnost kod nabavki manje vrednosti“, ističe Nenadić.

„Cena kao jedini kriterijum“
Malo je i sve manje ponuđača u javnim nabavkama, kaže istraživanje NALED-a.

„Postoji veliki izazov u Srbiji, što je i dalje prevelika upotreba cene kao jedinog kriterijuma za dodelu ugovora. Prošle godine iznosila je 95 odsto, što je povećanje u odnosu na 2020. godine kada je bila 94 odsto. Cena ne može uvek da obezbedi kvalitet koji treba“, navodi Komšić.

Oblast sklona korupciji
Javna tajna javnih nabavki jeste da je to oblast najsklonija korupciji. Čak 70 odsto građana smatra da je u tom procesu mito i dalje rasprostranjen.

Nenadić objašnjava da postoji veliki broj utvrđenih nepravilnosti, ali da je mali broj slučajeva koji su kontrolisani.

„Ako Srbija želi ozbiljno da se pozabavi i borbom protiv korupcije u javnim nabavkama, neophodno je da znatno veći broj slučajeva javnih nabavki bude kontrolisan i da oni koji nabavke nameštaju imaju veći stepen izvesnosti da će biti uhvaćeni“, ističe Nenadić.

Šta je cilj nabavki
Nabavke se od 2002. godine sprovode kroz sistem javnih nabavki, sa ciljem da se novac građana troši efikasno i transparentno.

Dve decenije kasnije, ta načela i dalje nisu u potpunosti ispunjena, pokazuju različiti međunarodni izveštaji. Kakvu ocenu sprovođenju javnih nabavki daje nadležna Kancelarija, nisu nam odgovorili na upit.