Milena Marković, ovogodišnja dobitnica NIN-ove nagrade za  roman-poemu „Deca‚‚

Izvor: N1 Foto: E.V.
Milena Marković, ovogodišnja dobitnica NIN-ove nagrade za roman-poemu „Deca“, rekla je na proglašenju pobednika, da joj je velika čast što je dobila ovo priznanje, a već joj je bila čast i što je bila u užem izboru zajedno sa Davidom Albaharijem i Vladimirom Kopiclom, dodavši da će pročitati i ostale kandidate iz najužeg kruga. „Dosta mi je bilo puno srce kad sam čula objašnjenje žirija“, navela je ona. „Taj moj roman se bavi ekstazom i sudbinom, i agonijom slobode“, navela je ona.

Roman-poema „Deca“, kako je istakao žiri u obrazloženju, poetički je iskorak kakav se ni u takozvanim velikim književnostima ne dešava u svakoj sezoni.

“Na razmeđi istorijskog i intimnog, tematizujući višegeneracijske naslage tradicija i njihovih odjeka, kao i njihove reperkusije na ljudsku, upravo žensku intimu, autorka u nekoj vrsti sumiranja, ali i transcendiranja dosadašnjeg pesničkog i dramskog opusa, ispisuje potresnu prozu u stihu, kakva će postati nezaobilazan deo egzistencijalnog iskustva svakog budućeg čitaoca”, naveo je žiri u obrazloženju. Roman u stihovima Milene Marković, ispisan na 150 strana bez tačaka i zareza, progovara o deci, detinjstvu, porodici, o tome šta znači biti majka, ćerka, sin…

Književnica je rekla da je dugo pisala ovo delo. „Kada sam videla da će to što sam pisala nekoliko godina da postigne određenu veličinu, odlučila sam se da napišem poemu, odnosno roman u stihu. Ono što sam videla negde na pola, jeste da sam se bavila epohom i svetom koji je zauvek nestao, koji se ne tiče samo naše zemlje u kojoj smo svi živeli, nego i drugih zemalja i drugih vrednosti. Taj moj roman se bavi ekstazom i sudbinom, i agonijom slobode. Osmelila sam se, nakon velikih pisaca koji se bave agonijom slobode, da se, pored svega ostalog, konkretnih tema, bavim i time – agonijom slobode, cenom koja se plaća, i pokušala sam kroz priču koja je lična da pokažem kako svi plaćaju. Mislim da je zbog toga moj roman nadrastao i mene i ono što sam do sad uradila… pošto se trudim da budem skrušena i u životu i radu, sad me zanima kako ću dalje, šta ću, jer ne dolazi u obzir da prestanem da radim.. to je sad meni na pameti pošto sam baksuz“, navela je ona.

NIN-ova nagradu za 2021. godinu žiri je doneo većinom glasova Mileni Marković za roman „Deca“, u izdanju kuće LOM.

Žiri kritike NIN-ove nagrade, koji čine Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Branko Kukić i Teofil Pančić (predsednik), razmotrio je u najužem izboru i romane Ilije Đurovića „Sampas“ (Treći trg/Srebrno drvo), Elvedina Nezirovića „Ono o čemu se ne može govoriti“ (Laguna), Vladimira Kopicla „Španska čizma“ (Laguna), Srđana V. Tešina „Mokrinske hronike“ (Arhipelag) i ranijeg dobitnika Davida Albaharija „Pogovor“ (Čarobna knjiga).

Za roman Milene Marković glasali su Milenković, Čakarević i Pančić. Marija Nenezić je bila za Tešinov roman „Mokrinske hronike“, a Kukić je glasao za Albaharijev „Pogovor“.

Milena Marković (Zemun, 1974) autorka je i knjiga Pas koji je pojo sunce, Istina ima teranje, 3 drame, Crna kašika, Ptičje oko na tarabi, Pre nego što sve počne da se vrti, Pesme, Drame, Pesme za žive i mrtve, Zmajeubice… Izvedene su njene drame „Paviljoni – kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru“, „Šine“, „Nahod Simeon“, „Brod za lutke“, „Šuma blista“, „Zmajeubice“, „Deca radosti“, „Pet života pretužnog Milutina“, „Livada puna tame“.

Dobitnica je Specijalne nagrade u Beču za najbolje drame sa ex-YU prostora, tri nagrade Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst, kao i nagrade za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz“, te priznanja koja nose imena Todora Manojlovića, Đure Jakšića, Miloša Crnjanskog, Biljane Jovanović.

Podelite

0

20

20

20