NAJVAŽNIJI OBIČAJI NA BADNJI DAN I BOŽIĆ: Šta se radi s badnjakom i česnicom, i ko će od ukućana imati NAJVIŠE sreće?

Ovo su najvažniji običaji na Badnji dan, Badnje veče i Božić!

IZVOR: FOTO: SHUTTERSTOCK

Dan uoči Božića, 6. januar naziva se Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se tog dana seče badnjak. Dok se u gradovima uglavnom kupuje, na selu se rano ujutru kreće u šumu kako bi domaćin isekao badnjak. U kući se loži vatra i peče pečenica, a žene mese kolače i slatkiše i pripremaju bogatu trpezu za Božić. 

Badnjak

Badnjak je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se na Badnji dan seče i donosi pred kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Badnje veče

Veče pred Božić tradicionalno podrazumeva da domaćin sa sinovima unosi u dom badnjak, slamu i pečenicu. Badnja večera je posna, i na stolu bi trebalo da se nađu prebranac, riba i druga posna jela. Uoči Božića, badnjak i slama stavljaju se ispod slavske ikone, kuća se okadi tamjanom i pale se sveća i kandilo. 

Božić

Božić je najradosniji praznik kod Srba. Prvi dan je uvek 7. januara i praznuje se tri dana. Ljudi se pozdravljaju: „Hristos se rodi!“, a otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!“

Na Božić, rano ujutru, u kuću dolazi specijalni gost (to se obično dogovori sa domaćinom). On se zove položajnik ili polažajnik. Smatra se da će ta osoba cele naredne godine donositi sreću u kuću.

Česnica

Rano ujutru, domaćica mesi testo od kojeg peče pogaču česnicu. U nju se stavljaju brojni dodaci, zrnevlje, komadić drveta, a najvažniji je metalni novčić (zlatni, srebrni, ili običan). Česnica se iznosi na sto na kojem je postavljen Božićni doručak, okreće se dok je ukućani drže u rukama kao slavski kolač. Preliva se vinom i onda kida rukama na onoliko delova, koliko ljudi ima u kući. Onaj u čijem je parčetu česnice novčić, imaće sreću i blagostanje tokom čitave godine!