Niš i Češka – primer dobre međudržavne saradnje – Ko su Česi i Slovaci sa Vukom Karadžićem na novčanici od 10 dinara

izvor Energy press

Svi znaju da se na novčanici od 10 srpskih dinara nalazi naš najznačajniji lingvista, ali i filolog, antropolog, književnik, prevodilac i akademik Vuk Stefanović Karadžić. Međutim, na reversu te novčanice, pored slike Karadžića iz poznijih godina, nalazi se i grupna fotografija osoba, koju nije lako razaznati.

Na poleđini novčanice sa najmanjim iznosom nalaze se učesnici prvog Sveslovenskog kongresa, koji je održan u Pragu 1848. godine, a kome je prisustvovao i Vuk Karadžić.

Revolucionarni prvi Sveslovenski kongres predstavlja ključni momenat u povezivanju i afirmaciji slovenskih naroda. Održan u Pragu od 3. do 12. juna 1848. godine, kongres je okupio brojne predstavnike iz različitih slovenskih regiona, imajući za cilj promovisanje zajedništva, jezičke bliskosti i kulturne saradnje među slovenskim narodima.

Sveslovenski kongres u Pragu 1848 godine

Na kongresu je usvojen Manifest evropskim narodima, u kome se kaže: „Sloveni zahtevaju samo slobodu za sebe, kao i za svakog drugog. Mi zahtevamo za sve Slovene bez izuzetka jednakost pred zakonom. Naša parola je sloboda, jednakost, bratstvo“. Prvi slovenski forum, koji je okupio više od 300 predstavnika, održan je pod parolom „Ideja slovenske uzajamnosti živi u umovima i srcima Slovena“.

Povod okupljanja bila je potreba za suprotstavljanjem pangermanizmu i mađarizaciji Slovena. Zato je u Manifestu, sem podrške pravima Poljaka na stvaranje sopstvene države, sadržan i protest protiv sistematskog ponemčenja Slovena, naročito u Pruskoj i Saksoniji, a takođe i njihove mađarizacije u Mađarskoj. Izražena je nada da će uskoro uslediti kraj ugnjetavanju Slovena i u Otomanskoj imperiji.

Jedna od ključnih figura na Sveslovenskom kongresu bio je i Vuk Karadžić, veliki srpski filolog i reformator jezika. Vuk Karadžić, prepoznatljiv po svojim naporima u standardizaciji srpskog jezika i prikupljanju narodnih pesama, doprineo je promociji slovenske solidarnosti i kulturnog jedinstva na kongresu.

Prvi Sveslovenski kongres je skup svih predstavnika Slovena u Habzburškoj monarhiji. Održan je 1848. godine u Pragu, a organizovao ga je František Palacki, zahtevajući jednaka prava Slovena pod austrijskom vlašću.

Na kongresu je predloženo da zajednički jezik slovenske književnosti bude staroslovenski. Međutim, ova ideja nije usvojena. Sve nade Čeha i ostalih okupljenih slovenskih predstavnika pokopao je knez Alfred Vindišgrec bombardovanjem Praga i zavođenjem vojne diktature.

„Hej, Sloveni” je sveslovenska himna pisana i komponovana za Sveslovenski kongres u Pragu 1848. i bila je himna slovenstvu i slovenskim jezicima, pa su svi Sloveni imali svoju verziju – prepev teksta.

Vlasti Jugoslavije organizovale su Osmi Slovenski kongres u Beogradu 1946. Povodom kongresa izdate su marke sa slikama glavnih slovenskih gradova.

Na novčanici od 10 dinara, pored Vuka Stefanovića Karadžića, nalaze se i organizator prvog Sveslovenskog kongresa Čeh František Palacki, kao i češki aktivisti Karel Zap, Pavel Jozef Šafarik, Jan Dvoraček, Slovak Ljudovit Štur, Poljak Jerži Ljubomirski.