Nj.E. Tomaš Kuhta, ambasador Češke u Srbiji -Preispitati, Obnoviti, Osnažiti

ByLjubica Gojgić izvor: cordmagazine.com

Preuzei i preveo Energy press

Češko predsedavanje EU će biti spremno da olakša diskusiju Saveta EU o izgledima za članstvo u EU za Ukrajinu, dok će istovremeno podržati integraciju Zapadnog Balkana u EU ~ Tomaš Kuchta

Prioritet češkog predsedavanja EU, koje je počelo 1. jula, biće strateško jačanje EU i njenih odbrambenih sposobnosti, kaže ambasador Tomaš Kuhta za CorD Magazine. Istovremeno, napominje, u fokusu ostaju obezbeđivanje energetske stabilnosti, jačanje demokratskih institucija i podrška Ukrajini. Češka će nastojati da ojača svoje veze sa „zemljama istomišljenika“ u regionima Zapadnog Balkana, Istočne Evrope, Indo-Pacifika i Sahela.

Vaša Ekselencijo, Češka Republika je preuzela rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije od 1. jula. Možete li nam reći koji će biti prioriteti u narednih šest meseci?
Invazija Ruske Federacije na Ukrajinu u potpunosti je promenila geopolitičku situaciju na našem kontinentu, dok je pokazala da je Evropska unija u stanju da odlučno odgovori. Događaji poslednjih nedelja i meseci pokazali su, možda na iznenađenje mnogih spoljnih posmatrača, da su Evropljani u krizi izazvanoj spoljnom pretnjom u stanju da deluju veoma brzo, efikasno i ujedinjeno.

Naša kultura političkog dijaloga i izgradnje konsenzusa, koju smo kovali decenijama, pokazuje se pre snaga nego slabost evropskog projekta. U isto vreme, evropsko jedinstvo nije jedno autoritarno jedinstvo, već jedinstvo u raznolikosti višeglasne debate, koju još uvek vode naše zajedničke vrednosti, ka konsenzusu.

Ipak, brutalni rat koji se vodi izvan istočnih granica naše zajednice nam je takođe jasno pokazao da ćemo morati da nađemo hrabrosti da preispitamo i preispitamo mnoge naše trenutne pristupe. Stoga slogan „Evropa kao zadatak: preispitati, obnoviti i osnažiti“, izabran kao moto češkog predsedavanja Savetom EU 2022. godine, doživljavamo ne samo kao priliku za zajedničko razmišljanje, već pre svega kao poziv za odgovornost i odlučno delovanje zasnovano na vrednostima koje naša savest zahteva da sledimo.

Smatramo da u trenutnoj situaciji zajedničko razmišljanje o evropskim zadacima mora što je brže moguće pronaći pravi recept, u vidu mešavine politika koja će obezbediti bezbednost i mir na našem kontinentu i voditi EU ka dostizanju dugoročnih ciljeva zelene i digitalne tranzicije, istovremeno omogućavajući efikasno suočavanje sa sadašnjom bezbednosnom, energetskom i humanitarnom krizom, kao i sa akutnim ekonomskim i socijalnim izazovima koji su delom posledica pandemije Covid-19. a pogoršana su agresijom Rusije.

„Slogan „Evropa kao zadatak: preispitati, obnoviti, osnažiti“, izabran kao moto češkog predsedavanja Savetom EU 2022. godine, doživljavamo ne samo kao priliku za zajedničko razmišljanje, već pre svega kao poziv na odgovornost i odlučno delovanje zasnovano na vrednostima koje naša savest zahteva da sledimo „

Opšti cilj češkog predsedavanja je da doprinese što je više moguće stvaranju potrebnih uslova za bezbednost i prosperitet EU, u kontekstu evropskih vrednosti slobode, socijalne pravde, demokratije i vladavine prava i odgovornosti za životnu sredinu. . EU mora da se fokusira na obezbeđivanje bezbednosti, zajedno sa NATO-om, i na obezbeđivanje strateške otpornosti i konkurentnosti evropske privrede. EU, zajedno sa Sjedinjenim Državama i drugim demokratskim državama van EU, treba da postane jak temelj za stratešku zajednicu koja brani osnovne vrednosti, ljudska prava, slobodan način života i liberalnu demokratiju. Da bi postigla ovaj cilj, Češka Republika je postavila sledeće političke prioritete za svoje predsedavanje Savetom EU:

1. Upravljanje izbegličkom krizom i posleratni oporavak Ukrajine; 2. Energetska sigurnost; 3. Jačanje odbrambenih sposobnosti Evrope, uključujući bezbednost sajber prostora; 4. Strateška otpornost evropske privrede; 5. Otpornost demokratskih institucija.

Što se geografskih prioriteta tiče, u fokusu češkog predsedavanja biće produbljivanje transatlantskog partnerstva i jačanje odnosa sa drugim istomišljenicima, Ukrajinom i Istočnom Evropom, Zapadnim Balkanom, Indo-Pacifikom i Sahelom.

Verujete li da EU može brzo da pronađe alternativne izvore energije, što se pokazuje kao najgora ekonomska posledica rata u Ukrajini?

EU ne može biti suštinski zavisna od zemalja koje direktno ugrožavaju njenu bezbednost i stoga mora da prekine svoju zavisnost od ruskog gasa, nafte i uglja. Pronalaženje alternativnih izvora energije biće dug i veoma komplikovan proces. Češko predsedništvo staviće akcenat na pitanja energetske bezbednosti EU, koja su trenutno hitnija od energetske tranzicije, i na ubrzanu implementaciju REPoverEU, čiji je važan deo diversifikacija izvora, uključujući logistiku, uštedu energije i ubrzanje prelazak na niskoemisione i obnovljive izvore energije. Češko predsedništvo je spremno da radi na implementaciji regulacije rezervi gasa, odnosno punjenju skladišta pred zimu, i na promociji dobrovoljnih zajedničkih nabavki, kako bi EU svoju težinu iskoristila na sličan način kao i način na koji je to uradio na nabavci vakcina.

Kriza u Ukrajini je u prvi plan stavila i pitanje proširenja EU. Dok se neki zalažu za ubrzanje procesa integracije zemalja Zapadnog Balkana u EU, videli smo pojavu teze, koju zastupa francuski predsednik, po kojoj je uključivanje u neku vrstu „evropske političke zajednice“ najviše države koje nisu članice EU mogu da se nadaju. Koju teoriju više volite?

Ne bih se složio sa stavom o „evropskoj političkoj zajednici“. Po mom mišljenju, to je veoma važno, ali s druge strane samo jedan od niza političkih koncepata (, na primer, jedan austrijski non-pejper dostavljen srpskim vlastima tokom nedavne posete ministra spoljnih poslova Aleksandra Šalenberga) ima za cilj da ubrza proces proširenja i čineći ga transparentnijim, opipljivijim i razumljivijim za stanovništvo zemalja kandidata.

Rat u Ukrajini je stvorio nove turbulencije u Evropi, ali čak i u ovoj novoj teškoj situaciji Češka je odlučna da radi na promovisanju politike proširenja EU. Zapadni Balkan i proširenje EU biće na vrhu naših prioriteta.

Pored podrške procesu proširenja EU, češko predsedništvo će tražiti načine za proširenje i produbljivanje saradnje između EU i Zapadnog Balkana u različitim oblastima, sa ciljem da se olakša buduća integracija regiona u EU. Želimo da se fokusiramo uglavnom na bezbednost, regionalnu ekonomsku saradnju, povezanost, energetsku bezbednost, oporavak posle Covid-19, zelenu agendu ili saradnju sa civilnim društvom.

Takođe bismo želeli da skrenemo pažnju našim zapadnobalkanskim partnerima na pitanje pomirenja. Nažalost, trenutni nedostatak napretka u suočavanju sa prošlošću negativno utiče na napore da se održe dobrosusedski odnosi, razvije efikasnija regionalna saradnja i na kraju postane deo porodice EU.

Srbija je osudila napad Rusije na Ukrajinu, podržala rezoluciju UN i učestvovala na donatorskoj konferenciji za prikupljanje sredstava za pomoć ugroženom stanovništvu. Međutim, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, Srbija je i dalje pod velikim pritiskom da se pridruži ekonomskim sankcijama Rusiji, iako nije članica EU. Da li smatrate da je takav zahtev opravdan?

Kao što znamo, usklađivanje zemalja kandidata sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom jedan je od ključnih faktora koji odlučuju za pristupanje EU. Važnost ovog usklađivanja naglo je porasla nakon što je Rusija napala Ukrajinu u februaru. Iako se odluka Srbije da se pridruži sankcijama EU protiv Viktora Janukoviča i Belorusije smatra korakom u pravom smeru, u ovom trenutku usklađenost Srbije sa ZSBP je ispod 50%. Uvođenje sankcija Rusiji bi se u svakom slučaju posmatralo kao potvrda spoljno-političkog opredeljenja Srbije da se pridruži zapadnoj zajednici i njenim vrednostima.

„Rat u Ukrajini je stvorio nove turbulencije u Evropi, ali čak i u ovoj novoj teškoj situaciji Češka je odlučna da radi na promovisanju politike proširenja EU. Zapadni Balkan i proširenje EU biće na vrhu naših prioriteta“

Podrazumeva se da, iz mnogo razloga, Srbiji nije lako da se opredeli za usklađivanje sa sankcijama koje je EU uvela Rusiji. S druge strane, uvek treba detaljno razmotriti sve prednosti i nedostatke.

S obzirom na vaše dosadašnje iskustvo kao zamenik ministra odbrane Češke, kako gledate na obnovljeno naoružavanje zemalja Zapadnog Balkana? Da li je to neophodnost diktirana vremenom u kojem živimo ili razlog za zabrinutost?

Svaka država je dužna da svojim građanima garantuje bezbednost. Svaka država ima pravo da unapredi bezbednosne i odbrambene kapacitete i da sarađuje sa svojim saveznicima u cilju sprečavanja bilo kakve opasnosti.

Šta biste mogli da kažete o nivou vojne saradnje između Češke i Srbije, s obzirom na to da naše dve zemlje imaju potpisan bilateralni sporazum u ovoj oblasti?

S obzirom na rastuću globalnu nestabilnost, razvoj dugoročne saradnje na strateškim vojnim sistemima je od suštinskog značaja. Pored obezbeđivanja neophodnih kapaciteta, uključujući kapacitete podrške zasnovane na postojećim tehnologijama, Češka obraća pažnju na saradnju i ulaganje u smanjenje tehnološke zavisnosti, posebno u pogledu novih i disruptivnih tehnologija, i na obezbeđivanje otpornosti kritičnih lanaca vrednosti potrebnih za ove tehnologije. Saradnja sa Srbijom u ovoj oblasti bi mogla da bude veoma interesantna, ali za sada smo na samom početku.

Kao neko ko je skoro četiri godine proveo u Srbiji, u periodu koji je obeležen bilateralnim posetama na najvišem nivou, šta smatrate svojim najvećim izazovom do kraja svog ambasadora u Beogradu? Postoji li nešto što još niste uspeli da uradite?

U pravu ste, posle četiri godine vidim mnogo pozitivnih i konkretnih rezultata u oblasti bilateralnih odnosa naše dve zemlje. Ima nekih izazova za narednih dvanaest meseci, ali za sada ne želim da otkrivam više.

Rekli ste da su privrednici iz Češke zainteresovani za ulaganje u Srbiju, koju su neki od njih – bar pre izbijanja ukrajinske krize – videli kao prvu zemlju koja će ući u EU. Napomenuto je i da je prva investicija koja je potpisana u Srbiji nakon ukidanja vanrednog stanja, vezanog za pandemiju Covid-19, bila investicija iz Češke. Kako napreduju radovi na izgradnji fabrike za proizvodnju kablova češke kompanije SPEL u Beloj Crkvi?

Koliko znam, pandemija Covid-19 i situacija u Ukrajini odložili su SPEL-ovu investiciju u Belu Crkvu. Za razliku od toga, investicija IMG-a u Vršcu teče veoma dobro, a izgradnja proizvodnog pogona ide po planu.

Češki investicioni fond preuzeo je mobilnog operatera Telenor, dok češka kompanija Mattoni poseduje fabriku vode Knjaz Miloš – obe predstavljaju prepoznatljive akvizicije u srpskoj privredi. Gde vidite prostor za nove investicije?

Definitivno u razvoju nekretnina, IT, tehnologijama upravljanja otpadnim vodama, poljoprivredi i preradi hrane.

Istorijski je podatak da su Česi vekovima selili na teritoriju današnje Srbije i da uglavnom žive u Vojvodini i Beogradu, mada ste nedavno imali priliku da čujete i o češkoj manjini u gradu Ćupriji. Da li ste zadovoljni načinom na koji se češka zajednica tretira u Srbiji?

Veoma sam zadovoljan načinom na koji se češka zajednica tretira u Srbiji. Želeo bih da se zahvalim Vladi Srbije i javnoj upravi na načinu na koji se ophode prema češkoj manjini. Ne pokazuje svaka država na svetu tako velikodušno ponašanje prema manjinama.

Nakon dve godine zatvaranja širom sveta, situacija se sada polako vraća u normalu. Da li se obnavlja praksa stipendiranja na univerzitetima u Češkoj, koja je u Srbiji oduvek nailazila na veliko interesovanje, a naročitu slavu donela renomiranoj Praškoj filmskoj školi?

Praška filmska škola je jedna od vodećih evropskih škola koja pruža obuku u osnovnim disciplinama filmskog stvaralaštva. Ubrzani programi škole, međunarodni fakulteti i objekti svetske klase privlače kandidate iz celog sveta koji su odlučni da svoju strast prema filmu pretvore u profesiju. Za one koji žele da se prijave za studije tokom ove godine, rok za prijavu je 25. jul 2022. godine.

„Želeo bih da se zahvalim Vladi Srbije i javnoj upravi na načinu na koji se ophode prema češkoj manjini. Ne pokazuje svaka država na svetu tako velikodušno ponašanje prema manjinama“

Sveobuhvatne i dobro strukturirane informacije za buduće strane studente mogu se naći na vvv. studiin.cz. Ova veb stranica pruža savete o češkom obrazovnom sistemu, visokoškolskim institucijama i njihovim kursevima i stipendijama, zajedno sa osnovnim vodičem za život u Češkoj. Konkretne informacije o određenim univerzitetima i njihovim programima dostupne su preko linkova ka njihovim veb stranicama.