Nobelova nagrada za književnost Francuskinji Ani Erno

Postavio Energy press

 Francuska književnica Ani Erno, dobitnica je Nobelove nagrde za književnost, odlučio je danas Nobelov komitet Švedske kraljevske akademije u Stokholmu.

Kako je obrazloženo, nagrada je ove godine dodeljena Ani Erno zbog hrabrosti i oštrine kojom otkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja.

„Njen put do autorstva bio je dug i mukotrpan. Dosljedno i iz različitih uglova ispituje život, obeležen jakim razlikama u pogledu pola, jezika i klase. Napisala je više od trideset književnih dela“, saopštio je Nobelov komitet.

Ani Erno je 119 dobitnica Nobelove nagrade za književnost i 17 žena koja je ponela ovo laskavo priznanje, o čemu su govorili i članovi Švedske akademije na konferenciji za medije.

„Dajemo nagradu dami sada, a imali smo žena laureata jako malo. Pokušavamo da ispravimo greške. Posljednji put jedna dama dobila je Nobelovu nagradu prije dve godine. Tada je laureatkinja bila Luiz Glik“, kazali su iz Švedske akademije.

Ani Erno, koja je važila za favorita prošle godine, je i 16. po redu dobitnica koja potiče iz Francuske. Francuski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu prije nje bio je Patrik Modiano 2014. godine.

Inače, Erno je po kladionicama bila jedna od favorita i ove i prošle godine, između ostalog, zato što je aktuelna priča o reproduktivnim pravima, a njeno autofikcijsko delo iz 2000. godine „Dešavanje“, jedno je od najdubljih i najdirljivijih priča, kako je kritika opisala, o užasima koji prate zabranu abortusa. Roman se u prvom licu bavi ilegalnim abortusom dvadesettrogodišnje pripovedačice.

Ani Erno, u književnosti debitovala je romanom „Očišćeni“ 1974. godine, a prvi veliki književni iskorak napravila je romanom „Mjesto pod suncem“ 1983. godine. Autorka je i knjiga „Jednostavna strast“, „Nisam izašla iz svoje noći“ i „Godine“, za koje je višestruko nagrađivana.

„U jeziku Ani Erno postoji i važna politička dimenzija. Njeno pisanje je uvek u senci osećanja izdaje društvenog sloja kojeg napušta. Ona je rekla da je pisanje politički čin koji nam otvara oči za društvenu nejednakost. I u tu svrhu ona koristi jezik kao ‘nož’, kako ga ona naziva, da pokida veo mašte. U ovoj nasilnoj, ali čednoj ambiciji da otkrije istinu, ona je takođe nasednica Žan-Žaka Rusoa“, navodi se u obrazloženju Nobelovog komiteta Švedske kraljevske Akademije.

Ani Erno rođena je 1940. u gradiću Ivto u Normandiji, gde su njeni roditelji imali prodavnicu i kafe. Rano je stvorila prepoznatljivi književni sviet, a kritičari pokušavaju da ga definišu najčešće koristeći reč autobiografsko.

„Sve što sam napisala potiče iz mog životnog iskustva, iz onog što sam videla, proživela, iz svega što i dalje proživljavam; u tom smislu, porijeklo i tematika moje literature jesu autobiografski. Ipak, nije mi cilj da pišem o sebi, niti da opisujem sopstveni život. Služim se svojim životom i onim što mi se desilo kao društveno biće, kao žena, koristim ga kao polje za istraživanje da bih na svjetlost dana iznela određenu istinu. Ja koje upotrebljavam, jeste rieč koja u jednakoj meri označava drugog koliko i mene samu“, kazala je Erno, u razgovoru za beogradski NiN, prije tri godine kada je bila u najužem izboru za međunarodnog Bukera.

Usput rečeno, Nobelov komitet prije proglašenja pobednika nije uspeo telefonski da dobije Ani Erno, tako da u trenutku proglašenja nije ni znala da je dobitnica Nobelove nagrade za književnost.

Ova spisateljica, koju odavno nazivaju modernim klasikom, u Beogradu je boravila 1997. godine, a u razgovoru sa srpskim novinarima otkrila je da je čitala Danila Kiša i Mirka Kovača. U tim susretima nezaobilazna su bila i pitanja stvarnosti i fikcije.

„Velika razlika između stvarnosti i fikcije je u tome što ona prva – čak i onda kad je samo zamišljamo – ima moć da nas zaprepasti, naročito kad je tragična. Možemo probati da zamislimo budućnost, ali ona nas uvjek iznenađuje. Stoga može izgledati da je dokument nadmoćan u odnosu na fikciju, ali s vremenom, bila reč o filmu ili o knjizi, biće shvaćen, prihvaćen manje-više kao fikcija“, govorila je za NIN Ani Reno.

Ona je za ovaj list pričala i o svojim ranijim priznanjima za književnost.

„Nagrada koju sam doživela veoma emocionalno je nagrada Renodo, koja mi je u Francuskoj dodeljena za ‘Mesto’ 1984; ta knjiga posvećena je mom ocu i klasnom jazu koji se javio između njega, radnika i mene, studentkinje. Ponešto od toga smo popravili, ali prekasno. Nakon toga, dobila sam Nagradu Margerit Diras za ‘Godine’, kao i Nagradu Margerit Jursenar za celokupan književni rad, a obe su mi dodelili izuzetno merodavni žiriji među čijim članovima su se nalazili pisci, reditelji i istoričari; ta dva priznanja posebno su mi draga“, pričala je Erno.

Podsećamo, prošle godine Nobela za knjževnost dobio je Abdulrazak Gurna, pisac rodom sa Zanzibara, a nagrada podrazumeva zlatnu medalju i novčanu nadoknadu u iznosu od 10 miliona švedskih kruna, što je nešto više od milion dolara.

Pored Ani Erno, po kladionci „Nicer Odds“ ove godine za Nobelovu nagradu za književnost, najveće šanse su imali kanadske književnice En Karson i Margaret Atvud, francuski pisci Mišel Uelbek i Pjer Mišon, britansko-američki pisac indijskog porijekla Salman Ruždi, koji je zbog nedavnog napada na njega ponovo dospeo u žižu svetske javnosti, a na listi favorita nalazili su se i Haruki Murakami, japanski pisac, Stiven King, američki pisac i scenarista, Ngugi va Thiong’o, kenijski romanopisac, Džerald Murnejn, australijski pisac i Can Ksue, kineski romanopisac i pisac kratkih priča.

Poslednjih godina, Švedska akademija izložena je sve većim kritikama zbog svog izbora dobitnika. Jedni kritičari ističu kako veliki broj uglednih autora nije dobio niti je ikada bio nominovan za Nobela, dok drugi ističu kako jedan broj uglednih dobitnika nagradu nije niti zaslužio. Postojalo je i nekoliko kontroverzi vezanih uz navodne političke interese povezane s procesom nominacije i samog izbora.

Svake godine pošalje se oko hiljadu zahteva, dok se vrati njih oko 220. Akademija mora predloge da dobije do 1. februara, poslije čega ih proverava Nobelov komitet. Do aprila, Akademija pravi uži izbor u kojem se nalazi oko 20 kandidata. Do maja, Komitet odobrava pet glavnih kandidata. Sljedeća četiri meseca, Akademija čita i analizira opuse petorice autora. U oktobru, članovi Akademije glasaju, a kandidat koji dobije više od polovine glasova dobija nagradu. Niko ne dobija nagradu ako na popisu nije barem dva puta, što dovodi do toga da su neki autori bili kandidati godinama i da se njihov rad redovno ocenjivao.

Nagrada će dobitnici, tradicionalno, biti uručena 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.