Otakar Ševčik
22 јануара, 2024postavio: Energy press
Na današnji dan, prije 90 godina, 18. siječnja 1934. umro je jedan od najvećih učitelja povijesti, Otakar Ševčík. Ševčík osnovao češku školu violine, napisao je mnoge vežbe violine iz kojih još uvek crpi celi svijet. Podučavao je na primer Jana Kubelíka ili Jaroslava Kociana
Otakar Ševčik (22. mart 1852. Horaždovice – 18. januar 1934. Pisek), poznati violinista, učitelj i autor svetski poznate metode violine, prvo muzičko obrazovanje stekao je od oca Josefa Ševčika, koji ga je naučio pevati i svirati. i na klaviru i na violini. Sa deset godina, Ševčik se upisao na Akademsku gimnaziju u Pragu, a četiri godine kasnije dobio je izuzetnu molbu da studira na Praškom konzervatorijumu, prvo u klasi Antonina Sita, kasnije kod Antonina Benevica.
Nakon diplomiranja 1870. našao je mesto kao učitelj u Mocarteumu u Salcburgu, gde je ostao tri godine; kratko je bio zaposlen i kao koncertmajstor Komične opere u Beču. Godine 1875. prihvatio je mesto profesora na Kijevskom konzervatorijumu, gde je proveo 17 godina.
Godine 1901. bio je profesor na Praškom konzervatorijumu; direktor škole bio je Antonin Dvorak, koji je Ševčikovu metodu podučavanja utvrdio kao obaveznu za sve učenike violine. Ševčik je predavao brojnim istaknutim češkim (Jan Kubelik, Emanuel Ondriček, Jaroslav Kocian, Bohuslav Lhotski i drugi) i stranim (Meri Hol, Erika Morini, Nora Duesberg, Zlatko Baloković, Ivona Kanale, Vladimir Reznikov) violinistima. Godine 1909. Ševčik je postavljen za šefa Master škole Bečke akademije za muziku i likovne umetnosti, gde je ostao do 1918. Njegova reputacija je dovela do toga da je više puta pozivan u Ameriku – držao je lekcije u Čikagu, Njujorku i Bostonu.
ŠEVČIKOVA METODA
Ševčikova metoda uvela je do tada neviđene i inovativne elemente violinske tehnike: polutonski sistem za početnike, sistematsko i sekvencijalno rešavanje tehničkih problema, skrupulozno rafinirane intonacione vežbe, analitička proučavanja koncerata i tako dalje. Genijalnost Otakara Ševčika je takođe bila očigledna u njegovim lekcijama, pošto je implementirao aspekte grupne igre. Svoje poznavanje tehnike dopunjavao je pedagoškom marljivošću, ali je bio prožet i velikom humanošću. Poznato je da je u svojim najboljim godinama podučavao svoje učenike od ranog jutra do sumraka i da još uvek nalazi