SRBI SE ZADUŽUJU MILIJARDU DINARA DNEVNO: Evo kada banka počinje prinudnu naplatu i aukciju imovine DUŽNIKA

mondo.rs autor Nikola Todorović

Posotoji više vrsta kredita koje banke daju ljudima u Srbiji, dok im je svima zajedničko to što pozajmljeni novac korisnici kredita moraju da vrate. Od tipa kredita ili duga zavisi da li će banka aktivirati prinudnu naplatu istog.

Potpredsednik Saveza za imovinu i investicije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj advokat Dejan Vuković rekao je za RTS da banke vode računa o koracima koje preduzimaju, i da ne kreću odmah u prinudnu naplatu. Prema njegovim rečima prvo se pokušava sa takozvanom mirnom naplatom.

„Neznatno je veći procenat građana koji ne vraćaju kredite na vreme, sa 2,3 odsto prošlog februara na 2,5 procenata ove godine“, kaže on.

Prema njegovim rečima, po broju dužnika najviše se duguje javnim komunalnim preduzećima, kablovskim i internet operaterima, to su dve različite politike naplate istih dugova. Ističe da je mali statistički rast nešto što nije alarmantno, niti značajan pokazatelj zaduženosti.

„Trend koji imamo zadnjih nekoliko godina, od kada je NBS sprovela mere, je takav da smo gotovo dostigli nivo zaduženosti na nivou zemalja EU“, rekao je advokat i dodao da to iznosi milijardu dinara dnevno.

Kada banke kreću potraživanja?

Vuković navodi da najpre ide pokušaj mirne naplate gde banke nastoje da preko kol-centara i SMS-a podsete dužnike. Ukoliko to traje, obavljaju se razgovori, angažuju se specijalizovane agencije za pokušaj poravnanja i mirnog rešenja. Praksa je da od šestog meseca banke odlučuju da kreću u prinudnu naplatu.

„Kod komunalnih preduzeća i teleoperatera ti rokovi su kraći, pošto je tu kraći rok zastarelosti koji je godinu dana i ranije kreću u postupke. Kada su u pitanju hipoteke, kao najosetljivija tema u vezi sa prinudnim naplatama banke još duže čekaju da na miran način reše ovo pitanje, odnosno da nađu načine da restrukturiraju dužnike jer i njima nije u interesu da vode te postupke“, naglasio je Vuković.

Kratkoročne gotovinske pozajmice

Govoreći o tome kakvo obezbeđenje banke traže za kratkoročne gotovinske pozajmice, Vuković navodi da to zavisi od politike svake banke, ali da su u praksi to najčešće lične menice fizičkih lica, samih dužnika, eventualno neka jemstva i administrativne zabrane na zaradama ili penzijama.

Prema njegovim rečima, to zavisi od visine iznosa, ročnosti kredita, ali u praksi smo svedoci da otvaranjem tržišta, rastom ekonomije, raste i investiciona i potrošačka aktivnost – tako da su i modeli fleksibilniji kad je reč o brzini i manjku sredstava obezbeđenja tih kredita.