Šta kada sigurne kuće nisu dovoljne?

postavio Energy press

Da li ste znali da kada se skupe sve sigurne kuće u Srbiji, one mogu da smeste tek četvrtinu propisanog minimuma? Da li ste znali i da tajne lokacije sigurnih kuća nisu baš toliko tajne, pa su korisnice svakodnevno izložene rizicima i možda se i ne osećaju tako sigurno?

Udruženje građana „Atina“ učestvovalo je u pionirskom istraživanju koje se tiče stanja sigurnih kuća u Srbiji. Ovo je prvo istraživanje ovog tipa koje pokreće promišljanje javnosti na temu kapaciteta i bezbednosti žena i dece žrtava nasilja u sigurnim kućama. Iz ovoga proističe kampanja „Sigurne kuće. Sigurne žene.“ koja će biti dostupna na društvenim mrežama.
Postojeći kapaciteti sigurnih kuća u Srbiji odgovaraju na tek četvrtinu propisanog minimuma, pokazalo je istraživanje koje je sprovelo UG Atina.

Istraživanje o funkcionisanju i radu sigurnih kuća za žene i decu žrtve nasilja, koje je sprovelo udruženje građana „Atina”, pokazalo je da je broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u Srbiji manji za 74% od propisanog standarda koji važi u zemljama Evropske unije. Pored toga, korisnice sigurnih kuća se suočavaju i sa bezbednosnim rizicima, imajući u vidu da je u svim sigurnim kućama došlo do kršenja tajnosti lokacije.

Istraživanje, koje je sprovedeno tokom 2022. i početkom 2023. godine, obuhvatilo je svih 13 sigurnih kuća i jedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima u Srbiji, odnosno, 33 predstavnice i  predstavnika pružaoca usluge prihvatilišta za žrtve nasilja, i predstavlja pionirsko istraživanje u ovoj oblasti.

Cilj istraživanja je bio da utvrdi realno stanje kada je reč o trenutnom pružanju usluge prihvatilišta za žene i decu žrtve nasilja, kao i da se mapiraju izazovi sa kojima se sigurne kuće suočavaju prilikom pružanja usluga.

Pored nedovoljnih kapaciteta sigurnih kuća, koji su za tri četvrtine ispod potrebnog minimuma, istraživanje je pokazalo i da postoje izazovi u licenciranju sigurnih kuća, što ima nepovoljan uticaj na obavljanje i finansiranje usluga, na šta su ukazali i zaposleni koji su učestvovali u istraživanju. U Srbiji trenutno radi 11 sigurnih kuća za žene i žrtve nasilja u porodici i jedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, od čega samo pet sigurnih kuća ima licencu za rad, dve su u postupku obnove licenciranja a više od polovine, njih sedam, već osam godina u postupku licenciranja.

Jelena Hrnjak, programska menadžerka UG „Atina”, ukazala je i na neophodnost multisektorske saradnje, odnosno, saradnje sa ženskim organizacijama civilnog društva u oblasti pružanja podrške i pomoći ženama žrtvama nasilja.

Imajući u vidu da na teritoriji Srbije samo jedna nevladina organizacija vodi licenciranu sigurnu kuću, a da se u Istanbulskoj konvenciji navodi da su sigurni smeštaji za žene kojima upravljaju ženske organizacije najsvrsishodniji način pružanja ove vrste podrške, ovo istraživanje je takođe i poziv državnim institucijama u Srbiji da promisle trenutne politike i postave zaštitu žena i dece sa iskustvom nasilja kao prioritet u svom radu.

Najznačajniji rezultati istraživanja će biti prezentovani u okviru kampanje “Sigurne kuće. Sigurne žene” koja će biti dostupna na društvenim mrežama UG „Atina” – Fejsbuku, Tviteru i LinkedInu.

izvor Resurs centar