Svega četvrtina mladih u Srbiji radi posao za koji se školovala

izvor Politika postavio Energy press foto E.V.

Istraživanje omladinske organizacije pokazuje da je uprkos svemu čak 90 odsto njih spremno da radi nešto drugo dok ne nađe adekvatno zanimanje u struci, a 60 procenata prihvata prekvalifikaciju

Tek svaki četvrti mladi čovek u Srbiji radi posao za koji se školovala, pokazuje najnovije istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pod nazivom „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2022. godinu”. Studija koja je urađena na uzorku od 1.117 ispitanika, od 15 do 30 godina, pokazuje da čak 58 odsto mladih ne radi u struci, dok je 17 procenata njih donekle zaposleno na poziciji za koju se obrazovalo.

Osim toga, petina mladih koja se školuje ili je završila svoje obrazovanje, smatra da za njihovim obrazovnim profilom ne postoji potreba na tržištu radne snage. Većini mladih koji rade u svojoj struci, bilo je potrebno manje od godinu dana da se zaposle, dok je petini trebalo više od tri godine.

– Uprkos svemu mladi nisu probirljivi i isključivi što se tiče posla – čak 90 odsto njih spremno je da radi druge poslove dok ne nađe adekvatno zanimanje u struci, a 60 procenata spremno je da se prekvalifikuje. Međutim, iako su mladi spremni da se prilagođavaju uslovima tržišta, ostaje prisutan problem neusklađenosti obrazovnog sistema i tržišta rada – istakla je Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije, prilikom predstavljanja ovog izveštaja.

Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u maju je bilo registrovano 86.575 nezaposlenih mladih, što predstavlja značajan pad u odnosu na prošlogodišnji april, kada se na birou nalazilo 115.533 mladih. Zabrinjava, međutim, podatak da se na birou nalazi 39.201 mladić i čak 47.079 mladih žena, što je ilustrativni dokaz teze da poslodavci radije zapošljavaju osobe koje sigurno neće da otvore trudničko bolovanje.

Podaci takođe govore da skoro petinu ukupno nezaposlenih u Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina, a više od trećine nezaposlenih je iz regiona Centralne i Zapadne Srbije. U nešto manjem procentu mladi su nezaposleni u regionu Južne i Istočne Srbije, dok u Vojvodini petina mladih ne radi. Najmanje nezaposlenih mladih je u Beogradu (8,6 odsto) i u regionu Kosova i Metohije (8 procenata).

Međutim, realan broj mladih koji nemaju posao teško je utvrditi, jer je manje od četvrtine nezaposlenih navelo da je registrovano kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Procene Evrostata govore da je u Srbiji u 2020. godini petina mladih pripadala tzv. NEET kategoriji – niti se školuju, niti traže posao, niti su na obuci. Inače tranzicija od škole do prvog stabilnog (i)li zadovoljavajućeg posla u našoj zemlji traje skoro dve godine.

Od ukupnog broja zaposlenih mladih, svega trećina ima ugovor o radu na neodređeno vreme, čak petina njih radi na crno, četvrtina ima posao na određeno vreme, a svaka deseta osoba zaposlena je preko omladinske zadruge. Na pitanje koliko su zadovoljni trenutnim poslom, mladi su na skali od jedan do pet dali prosečnu ocenu od 3,61.

Inače, ovogodišnji KOMS-ov izveštaj pokazuje da je u akademskoj 2021/22. godini, na svim visokoškolskim ustanovama i svim nivoima studija u Srbiji upisano 243.730 studenata – oko dve hiljade više nego prethodne godine. Od ukupnog broja upisanih, 102.527 studenata je muškog pola, dok je 141.203 indeksa podeljeno devojkama. Na državnim i privatnim univerzitetima ukupno je upisano 205.058 studenata – 174.837 akademaca dobilo je indeks na državnom, a 30.221 započelo je studije na privatnim fakultetima.

Na visokim strukovnim državnim i privatnim školama ukupno su upisana 38.672 studenta – od toga je 32.533 akademaca na državnim, a 6.139 studenata na privatnim visokim školama. Od ukupnog broja akademaca, 40,5 odsto njih upisano je na budžet, a 59,5 procenata samo finansira svoje studije. Na pitanje koliko su zadovoljni obrazovnim programom za koji se školuju ili su se školovali, na skali od jedan do pet, mladi su dali prosečnu ocenu od 2,83.