Više novca za sufinansiranje listova na jezicima manjina

 Izvor: Dnevnik Foto: snimak ekrana KTV televizija

Ugovori za sufinansiranje dvadeset dva lista na jezicima nacionalnih manjina, uručeni su juče u Pokrajinskoj vladi, za šta je izdvojeno 490 miliona dinara. Ugovore su dobili predstavnici iz devet izdavačkih kuća: Mađar so, Het nap, Hlas ljudu, Libertatea, Ruske slovo, Hrvatska riječ, Bunjevačke novine, Makedonski informativni centar i Ridne slovo. 

Ugovore je uručio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i tom prilikom je rekao da Vojvodina jeste i da će biti i u narednom periodu primer zajedništva i primer saradnje pokrajinskih institucija i onih koji se bave izdavanjem listova na manjinskim jezicima. 

– Na početku mog mandata, 2016. godine, za ovu namenu izdvojili smo nešto više od 260 miliona dinara, prošle godine 390 miliona, a u ovoj godini 490 miliona dinara. Pokazujemo visok stepen odgovornosti za nesmetano izlaženje listova i časopisa na manjinskim jezicima i to ćemo činiti i u budućnosti – kazao je Mirović. 

Ovaj model direktnog subvencionisanja jedinstven je po njegovim rečima ne samo u regionalnim već i u evropskim okvirima. 

– Na to možemo biti ponosni i to treba da bude mera koja predstavlja samu suštinu Vojvodine i čitave naše zemlje, mera koja zapravo govori o najvažnijem stubu na kojem počiva naše društvo, a to je zajedništvo i međusobno razumevanje većinskog srpskog naroda sa nacionalnim manjinama – naglasio je Mirović. 

Podsetio je i na to da Pokrajinska vlada podržava i projektno finansiranje, odnosno sufinansiranje medija na manjinskim jezicima čiji su osnivači privatna lica ili organizacije civilnog sektora. 

– Za to smo na konkursu koji je upravo u toku takođe izdvojili znatno više novca nego prošle godine. Sve to zajedno jeste zaokružen i jasan mehanizam u našem društvu koji omogućava ostvarivanje vaših prava na informisanje i slobodu izražavanja na maternjem jeziku – dodao je Mirović. 

Subvencija je izuzetno značajna kako kaže direktorka Novinsko izdavačke ustanove Hlas ljudu Milana Arnjaš Radić ne samo za funkkcionisanje tog lista na slovačkom jeziku, već i svih ostalih časopisa i novina koje izlaze na manjinskim jezicima. 

– Pokrajinska vlada iz godine u godinu izlazi u susret, kako našim potrebama tako i kretanjima na tržištu, pa je ove godine izdvojeno više novca za subvencije. Mislim da nijedan časopis bez ove pomoći ne bi mogao samostalno da opstane – kazala je Arnjaš Radić. 

Povećanje iznosa novca koji je dodeljen ove godine po rečima Ladislava Suknovića direktora novinsko izdavačke ustanove Hrvatska riječ, donosi dodatno osveženje. 

– Nedeljnik donosi teme koje su ne samo vezane za Vojvodinu i hrvatsku nacionalnu zajednicu, već i teme koje se tiču svih drugih građana koji žive na teritoriji pokrajine, a pojedine teme nam dolaze i sa teritorije Srbije. Kroz naš nedeljnik donosimo veliki i širok dijapazon tema, ali i ono što se tiče budućeg razvoja, a pratimo i digitalne medije – kazao je Suknović. 

Više od 60 miliona pripalo je izdavačkoj kući Libertatea, a direktorka Marijana Stratulat je za “ Dnevnik” kazala da je njihova osnovna delatnost informisanje na rumunskom jeziku. 

– U okviru naše ustanove imamo časopis za decu, mlade, časopis za književnost i nedeljnik koji izlazi svakog petka. Imamo 24 zaposlenih i veoma smo zahvalni Pokrajinskoj vladi na ovoj pomoći – kazala je Stratulat. 

Dodeli ugovora prisustvovala je i Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. 

Edvina Erdedi vršilac dužnosti direktora “Mađar so” jedinog dnevnog lista u Srbiji na mađarskom, kaže da će im novac pomoći u daljem poslovanju. 

– Ove godine smo dobili 166.400.000 dinara što je za 26 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Taj novac ćemo upotrebiti i za omladinski list, kao i za dva dečja lista – kazala je Erdedi. 

Mirović je podsetio da je za vreme ove Pokrajinske vlade obnovljena i zgrada Radio-televizije Vojvodine u Sremskoj Kamenici, koja proizvodi program na 15 jezika nacionalnih manjina koje žive u Vojvodini. 

– Pripadamo generaciji koja je uspela da je obnovi i koja je uspela da održi i unapredi rad svih redakcija. Osim redakcije na srpskom jeziku, tu su redakcije koje proizvode sopstveni televizijski i radijski program na gotovo svim jezicima koji su zastupljeni u Vojvodini. To je primer kojim se ponosimo i teško ga je naći u praksi evropskih zemalja – istakao je 

Mirović i dodao da od 1. septembra, a najkasnije od 1. oktobra, deo informativnih redakcija prelazi u novu zgradu iz stare neuslovne zgrade u Ulici Maksima Gorkog.