Zajednička poruka 28 ambasadora EU

Foto: RAS Srbija / RAS Srbija Piše Blic

Ambasadori EU, njih 28, poslali su otvorenu poruku povodom godišnjice ruske agresije na Ukrajinu, koju Blic ekskluzivno objavljuje.Tekst prenosimo u celosti:

„Pre godinu dana, 24. februara 2022. godine, Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu i donela ogromnu patnju i razaranja Ukrajini i njenom narodu.

Ruska agresija na Ukrajinu je ničim izazvana i neopravdana: Ukrajina i Ukrajinci samo teže da žive slobodno i mirno u svojoj zemlji.

Godinu dana kasnije – ništa se nije promenilo u odlučnosti Evropske unije i njenih država članica da podrže nezavisnost Ukrajine i njeno pravo na samoodbranu. Evropska unija će nastaviti sa primenom kolektivnog pritiska na Rusiju da prekine svoj agresorski rat i povuče svoje trupe i vojnu opremu iz Ukrajine. S tim ciljem i kako bi povećala ratne troškove Rusije, EU je uvela devet rundi sankcija, ciljajući na pojedince odgovorne za rat i lišavajući Rusiju kritičnih tehnologija i tržišta. I biće ih još.

Agresija Rusije dovela je do prekida snabdevanja Evrope energijom, što je, s druge strane, predstavljalo rizik za naše ekonomije. Međutim, zajedničkom snagom i odlučnim delovanjem EU je uspela da prevaziđe poteškoće i dokazala je svoju otpornost. Uz diverzifikaciju snabdevanja energijom i povećavanja svoje energetske bezbednosti, ekonomija EU je nastavila da raste, a stopa nezaposlenosti je ostala na najnižem nivou u istoriji. Štaviše, prema prognozi rasta Evropske komisije, ekonomija EU će nastaviti rast 2023. godine, inflacija će nastaviti da se smanjuje, dok će stopa zaposlenosti ostati jaka.

EU je, takođe, pružila podršku svojim prijateljima na Zapadnom Balkanu. U Srbiji je EU obezbedila 165 miliona evra budžetske podrške kako bi pomogla ugroženim porodicama i malim i srednjim preduzećima da se izbore sa povećanim troškovima energije. EU je u Srbiji pokrenula i niz projekata za povećanje energetske raznolikosti i bezbednosti, kao i energetske efikasnosti, te pružila podršku u prelasku na zelenu energiju u Srbiji.

U 21. veku nema mesta upotrebi sile i prinude koju Rusija primenjuje. Više od 70 godina EU i njeni partneri razvijali su model saradnje u kojem preovladava solidarnost, gde nesuglasice rešavamo dijalogom i pravnim putem i koja je otvorena za svoje susede i ceo svet. Ukrajina i ukrajinski narod, takođe, zaslužuju pravo da žive u miru – što je fundamentalna vrednost Evropske unije.

Podržavamo inicijativu Ukrajine za pravedni mir zasnovan na poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i potvrđujemo posvećenost Evropske unije da aktivno radi sa Ukrajinom na mirovnom planu predsednika Zelenskog od 10 tačaka. Rusija, s druge strane, nije pokazala nikakvu istinsku volju za pravičan i održiv mir.

Evropska unija se 2022. godine još jednom pokazala kao atraktivno rešenje za nestabilnost i nesigurnost u Evropi: Ukrajina, Republika Moldavija i Gruzija podnele su zahteve za članstvo, jer vide da članstvo u EU obezbeđuje mir, bezbednost, prosperitet i demokratiju unutar EU i šta to EU može garantovati svojim građanima.

Kako ruska agresija protiv Ukrajine dovodi u opasnost evropski i globalni mir i bezbednost, EU, takođe, prepoznaje važnost strateškog partnerstva između EU i regiona Zapadnog Balkana. EU i njene države članice u potpunosti i nedvosmisleno posvećene su perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.

U vezi s tim, 2022. godine ostvaren je napredak u procesu proširenja sa Albanijom i Severnom Makedonijom; EU je, takođe, dodelila status kandidata Ukrajini, Republici Moldaviji i Bosni i Hercegovini i potvrdila da je spremna da Gruziji dodeli status zemlje kandidata kada se reše relevantni prioriteti.

Rusija mora odmah da zaustavi ovaj razorni rat. Evropska unija će stajati uz Ukrajinu, pružati joj nepokolebljivu podršku koliko god bude potrebno. Istovremeno, u ovom kriznom vremenu, kada je jedinstvo naša snaga, Srbija treba da iskoristi priliku obnovljenog procesa proširenja kroz jačanje reformskih napora i usklađivanje politike. Zajednička vizija budućnosti uključuje zajedničku odgovornost i zajedničke vrednosti. Dakle, pozdravljamo glasanje Srbije sa EU na međunarodnim forumima, uključujući jučerašnju rezoluciju Generalne skupštine UN o „Principima koji su u osnovi sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini”. Naši lideri su u Tirani pozvali lidere Zapadnog Balkana da ostvare brz i održiv napredak ka punom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da deluju u skladu sa tim.

Računamo na Srbiju kao pouzdanog partnera u tom pogledu.

Potpisali šef Delegacije Evropske unije u Srbiji i šefovi misija država članica EU u Srbiji:

Nj. e. g. Emanuele Žiofre, ambasador Evropske unije

Nj. e. gđa Anika Ben David, ambasadorka Švedske

Nj. e. g. Raul Bartolome Molina, ambasador Španije

Nj. e. gđa Kati Bugenhout, ambasadorka Belgije

Nj. e. g. Jožef Mađar, ambasador Mađarske

Nj. e. g. Rafal Perl, ambasador Poljske

Nj. e. gđa Suzan Šajn, ambasadorka Danske

Nj. e. g. Demetrios Teofilaktu, ambasador Kipra

Nj. e. gđa Izult Ficdžerald, ambasadorka Irske

Nj. e. g. Vitautas Pinkus, ambasador Litvanije

Nj. e. gđa Marija Levanti, ambasadorka Grčke

Nj. e. g. Luka Gori, ambasador Italije

G. Andrejs Karpovič, ad interim otpravnik poslova Letonije

Nj. e. g. Filip Donkel, ambasador Luksemburga

Nj. e. g. Just Reintjes, ambasador Holandije

Nj. e. g. Fedor Rosoha, ambasador Slovačke

Nj. e. g. Gordon Paće Bonelo, ambasador Malte

Nj. e. g. Raul Tomas, ambasador Estonije

Nj. e. g. Petko Dojkov, ambasador Bugarske

Nj. e. g. Kristijan Ebner, ambasador Austrije

Nj. e. gđa Silvija Davidoju, ambasadorka Rumunije

Nj. e. g. Kimo Lahdevirta, ambasador Finske

Nj. e. g. Hidajet Biščević, ambasador Hrvatske

Nj. e. gđa Anke Konrad, ambasadorka Nemačke

Nj. e. gđa Viržinija Pina, ambasadorka Portugala

Nj. e. g. Damjan Bergant, ambasador Slovenije

Nj. e. g. Pjer Košar, ambasador Francuske

Nj. e. g. Tomaš Kuhta, ambasador Češke