GOETHEFEST 2023 Festival savremenog nemačkog filma

postavio Energy press

Bioskopska jesen 2023. godine u Beograd, Novi Sad i Niš donosi dvanaesti festival nove produkcije nemačkog igranog filma GoetheFEST. Pod sloganom „Refleksije – između percepcije i stvarnosti“ predstavljamo izbor sedam filmova koji pružaju duboku analizu aktuelnih pojava u savremenom društvu odnosno onih koje su za savremeno društvo relevantne.  

Iz programa posebno izdvajamo film Ilkera Čataka „Zbornica“, nominovanog za Oskara, ovenčanog sa pet velikih filmskih nagrada koje dodeljuje Nemačka filmska akademija – za najbolji film, režiju, scenario (Johanes Dunker), glavnu žensku ulogu (Leoni Beneš) i montažu (Geza Jeger). Ilker Čatak u dirljivoj drami, premijerno prikazanoj u sekciji Panorama međunarodnog festivala Berlinale, pod lupu stavlja mikrokosmos škole stvarajući portret savremenog društva. Kroz priču mlade nastavnice na početku karijere u zapletu baziranom na krađama u školi, film kritički preispituje našu kulturu debate i time poziva na diskusiju o istini i pravdi. Čatakov četvrti bioskopski film bavi se svevremeno aktuelnom temom: školskim sistemom koji se poslednjih decenija ne menja proporcionalno promenama u društvu i u kome vlada isti sistem prenošenja znanja i hijerarhija. 
 
Na programu je još jedan takmac za najprestižniju filmsku nagradu Oskar, ispred Danske. Za ovu dansko-nemačko-švedsko-francusku koprodukciju, film „Sveti pauk“, autori ističu da je najiranskiji film ikada snimljen i da je začeo pukotinu u cenzuri dugoj 50 godina. Reditelj Ali Abasi i ostali učesnici u filmu iranskog porekla snose teške posledice odluke da se društveno angažovano pozabave temom femicida kao posledice mizoginiije u kontekstu islamskog fundamentalizma, upravo u vreme iranskih protesta za ženska prava. Ovaj neo-noire film baziran je na istinitom događaju s početka 2000-ih u svetom gradu Mašadu, drugom najvećem gradu u Iranu, u kome porodičan čovek, veteran iransko-iračkog rata, sa fiksacijom religiozne misije izvrši 16 ubistava. Izvanredna Zar Amir Ebrahimi dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu na filmskom festivalu u Kanu za ulogu novinarke iz Teherana koja se predano i neustrašivo istraživački bavi serijom misterioznih davljenja prostitutki sa ciljem izvođenja zločinca pred lice pravde. U isto vreme, iransko društvo je podeljeno na one koji strahuju i one koji ubicu smatraju herojem, jer „čisti“ grad od nemorala. Muzika, gluma i fotografija su jaki aduti filma koji je kritika svrstala u sam evropski vrh.
 
Interesantna je činjenica da je na ovogodišnjem programu čak pet filmova inspirisano istinitim događajima.
 

Pogledajte kompletan program festivala na našem sajtu!

Kulturni centar Beograda : 12-15. oktobar

Kulturni Centar Novog Sada : 19-22 oktobar

Cineplexx Niš : 26-29. oktobar

Ovogodišnji GoetheFEST otvara beskompromisna filmska adaptacija bestselera proslavljenog nemačkog stand-up komičara, podcast voditelja i pisca Feliksa Lobrehta „Sunce i beton“ u režiji Dejvida Vnenta. Neverovatno svež film vodi nas u centar socijalnih nepravdi, berlinski Nojkeln, za četvoricu tinejdžera, glavnih protagonista, kvart pun droge, rep muzike, nasilja i dosade. Zaplet ovog surovog i na trenutke brutalnog filma sa izobiljem laganih i duhovitih elemenata, baziranog na pokušaju dečaka da akutni problem vršnjačkog reketiranja dilera iz kraja reše krađom donacije novih kompjutera iz škole, obećava nepredvidivu avanturu. Ipak, nemojte očekivati tešku socijalnu dramu niti laku komediju, jer su mladi protagonisti filma veoma ozbiljno predstavljeni, a nama je ponuđena njihova percepcija stvarnosti. Ključni adut filma je autentičnost, čemu u velikoj meri doprinose muzika, podela uloga i neobični uglovi kamere. 

 U ovogodišnjem programu svoje mesto pronašao je i originalan debitantski film „Obični“ Sofi Linenbaum koja je nakon završenih studija psihologije, pisanja pozorišnih komada, studija režije na filmskom univerzitetu Babelsberg Konrad Volf, niza serija i kratkih dokumentarnih filmova, snimila svoju prvu dugometražnu igranu Sci-fi satiru. U distopičnom represivnom troklasnom društvu sačinjenom od glavnih uloga, sporednih uloga i outcast-a postavljaju se pitanja identiteta, klasnih podela, diskriminacije i ekskluzije. Ne propustite ovaj intrigantan omaž istoriji i tehnikama filma.  

Film „Zaljubljena Orfeja“ je poseban film u ovogodišnjem izboru, redak po tome što u sebi spaja operu i film, kao i po savremenosti i iznenađenjima. Topla preporuka uz želju da će ljubitelje opere ili muzike uopšte raspametiti, a ljubiteljima filma približiti operu. Orfej i Euridika tek su inspiracija za razmaštavanje neodoljivo kreativnog reditelja Aksela Raniša, sa Mirjam Mesak u glavnoj ulozi, i obiljem kemp elemenata u drugom planu filma. 
 
Film Visara Morene „Egzil“ svetsku premijeru imao je na festivalu Sundance, nemačku na festivalu Berlinale i srpsku na Festivalu autorskog filma, a na Sarajevo film festivalu osvojio je nagradu za najbolji film 2020. godine kao i druge nagrade na filmskim festivalima. Teme ovog nadrealnog trilera o paranoji i identitetu sa elementima nekonvencionalnog smisla za humor su posledice integracije, asimilacije i ksenofobije po život čoveka.
 
Program završavamo filmom „Čovekove mere“ Larsa Karumea, čija je prethodna ostvarenja “Država protiv Frica Bauera” i “Minut ćutanja” između ostalih i publika GoetheFEST-a veoma cenila. Njegova nova istorijska drama bavi se mračnim poglavljem nemačke kolonijalne istorije, zločinima nad namibijskim plemenima Herero i Nama koji se smatraju prvim genocidom 20. veka. U snimanju filmu čija su centralna tema pseudonaučne rasne teorije ispred i iza kamere učestvovalo je preko 1.500 Namibijaca. Pod lupom su politika i nauka koje ruku pod ruku legitimišu rasizam. Pitanje aktuelnosti centralne teme filma nameće pitanje kako je moguće da nisu okončani reparativni i restitutivni procesi kolonijalne istorije Nemačke i kada će se to dogoditi. 

Podelite

0

20

20

20