Na današnji dan pre 200 godina rodjen je Bedžih Smetana
2 марта, 2024postavio Energy press
Bedžih Smetana je češki muzičar koji je ogluveo deset godina pre smrti i prestao da se bavi svojim poslom! Rođen je 2. marta 1824. godine u malom mestu Litomišl (tadašnje Austrijsko carstvo), a preminuo je 12. maja 1884. godine u Pragu (tadašnja Austrougarska).
Kao mali naučio je da svira violinu, a kasnije i klavir. Već sa 6 godina imao je svoj prvi pijanistički nastup. Studirao je muziku u Pragu. Tu je osnovao i svoju muzičku školu. Jedno vreme je proveo u Švedskoj kao dirigent Filharmonijskog društva. Bavio se pedagogijom (podučavanjem mladih), dirigovanjem, komponovanjem, muzičkom kritikom u novinama, koncertnim sviranjem klavira…
Deset godina pre smrti je ogluveo i prestao javno da se bavi svojim poslom. U Pragu se nalazi njegov muzej. Bio je umetnik koji se zalagao za uspon češke muzike. U njegovim delima prepoznaju se elementi nacionalnog folklora, a inspirisali su ga češka istorija i legende. Napisao je prvu češku nacionalnu operu „Prodana nevesta”. Komponovao je i vokalna i horska dela, dela za klavir i orkestarske kompozicije od kojih je najpoznatija „Iz moje domovine”
Kompozicija „Iz moje domovine” („Moja domovina”) je, u stvari, skup (ciklus) od 6 manjih kompozicija u kojima je Smetana želeo da slušaocima predstavi prirodne i istorijske lepote Češke. Ovaj ciklus sadrži 6 simfonijskih poema – „Višegrad”, „Vltava”, „Šarka”, „Iz čeških lugova i gajeva”, „Blanik” i „Tabor”
Najpoznatija simfonijska poema iz ciklusa poema „Iz moje domovine”, Bedžiha Smetane je druga simfonijska poema „Vltava” koja nosi ime najznačajnije češke reke.
Vltava je najduža češka reka, leva pritoka Labe (Elbe). Izvire na severoistočnim ograncima Šumave u Češkoj šumi. Postoje tri izvorišna kraka nazvana Topla, Hladna i Travnata Vltava. Duga je 446 km. Reka je plovna i na njoj je podignuto nekoliko hidrocentrala. Česi smatraju Vltavu svojom nacionalnom rekom.
U svom opisu „Vltave”, Smetana je napisao:
„Dva izvora izbijaju iz hladovine Šumavskih gora – jedan topao i veseo, drugi hladan i ozbiljan. Njihovi brzi talasići, spajajući se, jasno žubore preko kamena i svetlucaju na Sunčevom zraku. Od bistrog planinskog potoka, u daljem toku, postaje rečica Vltava, koja preseca češku zemlju, šumeći sve jače što dalje teče, prolazeći kroz tamno borje, kroz koje odjekuje lovački rog. Prolazi i kroz poorane njive, na kojima se čuje svirka: svadba, igra, veselje. Noću, pri mesečini, vile vode kolo po njenim mesečinom obasjanim zlatnim talasima u kojima se izdaleka ogledaju sure tvrđave, spomenici minule češke slave. Kod Svetojanskih sprudova Vltava šumi svojim vodopadima, prodire kroz planinsko stenje i lomi svoje talase o razbacane kamene blokove. Odatle, ušavši dostojanstvenim tokom, u široko rečno korito, teče ka Pragu, gde je dočekuje starodrevna tvrđava Višehrad. Vltava tu juri svom silinom i slavom da zatim umakne kompozitorovom pogledu u daljini.”
0
20
20
20
