Republički referendum o izmeni Ustava u nedelju, 16. januara

Građani Srbije će se na referendumu u nedelju 16. januara izjašnjavati o izmenama Ustava, u delu koji se odnosi na pravosuđe. 

Narodna Skupština Republike Srbije je 30. novembra 2021. godine raspisala republički referendum radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji će se održati ove nedelje od 7 do 20 sati. Na republičkom referendumu građani se izjašnjavaju o referendumskom pitanju: „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?“. Na glasačkom listiću građani se izjašnjavaju zaokruživanjem reči: „da“ ili reči „ne“. Pravo izjašnjavanja na republičkom referendumu imaju građani koji, u skladu sa propisima o izborima, imaju biračko pravo i prebivalište, odnosno boravište za interno raseljena lica na teritoriji za koju se raspisuje referendum, i upisani su u birački spisak.

Promene se odnose na pravosuđe i na njih se Srbija obavezala u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU). Kako su više puta objasnili predstavnici EU, cilj promena Ustava Srbije su postizanje nezavisnog pravosuđa bez političkog uticaja i vladavina prava.
Ujedno, to su ključni uslovi za napredovanje u evrointegracijama i članstvo Srbije u EU.

Šta se menja u Ustavu?

Predloženo je da se Ustav promeni u odeljcima Sudovi i Javno tužilaštvo, kao i u nekim drugim članovima koji regulišu pravosuđe.

-Osnovni argument za promenu Ustava u delu pravosuđa jeste činjenica da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, piše u obrazloženju usvojenog predloga Vlade Srbije.

U njemu se ocenjuje i da taj uticaj „može da dovede do neželjene politizacije pravosuđa“.

Ministarka pravde Maja Popović objasnila je 30. novembra da se politika isključuje iz izbora sudija i tužilaca.

O tome će, prema izmenama Ustava, odlučivati dva nezavisna tela, koja bi trebalo da se konstituišu posle referenduma.

Sudije će birati Visoki savet sudstva, a tužioce Visoki savet tužilaca.

Visoki savet sudstva je nezavistan, samostalan organ, koji već postoji, ali će se sa izmenama Ustava njegovi članovi ponovo birati po novoj proceduri.

Tako će, prema najavama ministarke Popović, Visoki savet sudstva činiti šestoro sudija koje biraju njihove kolege, četiri člana iz reda istaknutih pravnika koje bira Skupština dvotrećinskom većinom i predsednik Vrhovnog suda po položaju.

Sudije su, prema sadašnjem Ustavu, donetom 2006. godine, birali poslanici u Skupštini Srbije na prvi trogodišnji, tzv. probni mandat, da bi ih potom Visoki savet sudstva birao na stalni mandat.

Kada je reč o izboru tužilaca, njih će birati Visoki savet tužilaca, kao nezavisni organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost te grane pravosuđa.

Visoki savet tužilaca zameniće postojeće Državno veće tužilaca.

Kako je ministarka najavila, ako se usvoje izmene, petoro članova VST biraće tužioci, četvoro Skupština na predlog nadležnog odbora dvotrećinskom većinom, a Vrhovni javni tužilac i ministar pravde su članovi po položaju.

Tužioce je do sada Skupštini predlagala Vlada, koja je deo izvršne vlasti.

Procedura za izbor zamenika tužilaca bila je takva da su ih za prvi mandat (u trajanju od tri godine) birali u parlamentu, nakon čega ih je Državno veće tužilaca biralo na stalni mandat.

To praktično znači da su poslanici u Skupštini, koji su ujedno članovi političkih partija, posredno ili neposredno birali članove dva pravosudna organa, iako Ustav Srbije u članu 4. propisuje podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, pri čemu je “sudska vlast nezavisna”.

Ministarka Popović izjavila je u nekoliko navrata da će promena Ustava u oblasti pravosuđa biti uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava.

Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope (SE), koje pomno prati ove promene, pozdravila je 18. oktobra inicijativu Srbije da aktuelni Ustav uskladi sa evropskim i međunarodnim standardima.

Međutim, u mišljenju o nacrtu ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa objavljenom 18. oktobra, Venecijanska komisija navodi i da ima prostora za poboljšanje sadržine.

Zašto se menja Ustav?

Promena Ustava, koja bi trebalo da donese više nezavisnosti sudstvu i tužilaštvu, jedna je od obaveza Srbije prema EU i definisana je Akcionim planom za Poglavlje 23.

Srbija je ovo poglavlje, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, otvorila u julu 2016. godine.

Akcioni plan je prvo predviđao promenu Ustava Srbije u 2017. godini, da bi zatim ti rokovi bili pomerani više puta.

RIK doneo uputstvo o glasanju na referendumu u uslovima epidemije

Republička izborna komisija (RIK) donela je uputstvo za sprovođenje glasanja na referendumu o izmeni Ustava raspisanom za 16. januar 2022. godine u uslovima epidemije korone, saopšteno je 8. januara iz Skupštine Srbije.

Uputstvom je određen način čišćenja i dezinfekcije glasačkog mesta koje mora biti očišćeno, dezinfikovano i provetreno najmanje 24 časa pre dana glasanja, definisana je procedura tokom glasanja kao i uslovi zaštite od korone, a utvrđena su i pravila za glasanje van glasačkog mesta.

Pre, tokom i po završetku glasanja potrebno je što češće provetravati prostoriju u kojoj se nalazi glasačko mesto, dezinfikovati radne površine i mesta na kojima se nalaze paravani za obezbeđivanje tajnosti glasanja, a naročito hemijske olovke koje su na mestima za glasanje na raspolaganju glasačima, navedeno je u Uputstvu.

Razmak između paravana za obezbeđivanje tajnosti glasanja mora da bude najmanje jedan i po metar, a ako neki građanin glasanju pristupi bez zaštitne maske, član glasačkog odbora koji je zadužen da rukuje UV lampom predaje mu zaštitnu masku i stara se o tome da je pravilno namesti na lice.

Na glasačkom mestu treba obezbediti razmak od najmanje jednog i po metra između članova glasačkog odbora kao i svih drugih lica koja imaju pravo da borave na glasačkom mestu – glasači, ovlašćeni posmatrači, članovi RIK ili izborne komisije jedinice lokalne samouprave, predstavnici medija.

Članovi glasačkog odbora koji utvrđuju identitet glasača i rukuju izvodom iz biračkog spiska dužni su da nose zaštitne rukavice koje treba povremeno da dezinfikuju i po mogućnosti, menjaju.

Glasač je dužan da privremeno skine zaštitnu masku dok mu se ne utvrdi identitet na osnovu odgovarajućeg identifikacionog dokumenta.

Predviđena su u pravila za glasanje van glasačkog mesta, koja podrazumevaju da je lice koje prima o tome obaveštenje dužno da glasača upita o razlogu zbog kojeg neće glasati na glasačkom mestu, odnosno da li je oboleo od korone.

Ako građanin boluje od korone, ima simptome te bolesti ili mu je određena mera karantina, članovi glasačkog odbora sve radnje za glasanje obavljaju ispred ulaznih vrata stana odnosno kuće u kojoj boravi osoba koja glasa.

Glasač oboleo od korone ne sme da ima direktan kontakt sa glasačkim materijalom i može da glasa isključivo uz pomoć pomagača koji umesto njega preuzima i predaje glasački materijal poverenicima glasačkog odbora, uključujući i odgovarajući identifikacioni dokument, navedeno je, između ostalog, u uputstvu RIK.

Izvor: Radio Slobodna Evropa, MojBečej, Danas